Преподобна Макрина Млађа

Најстарија од десеторо деце једне кападокијске породице која је Цркви дала три епископа, и, по казивању њеног брата Григорија Ниског, она која их је све поучила. Пошто јој је вереник умро, одбила је да се уда, претворила је породично имање у Аниси у женску заједницу у којој су она и њена мајка живеле са својим бившим слушкињама као једнаке, и привукла ка монашком животу свог брата Василија, који се из Атине вратио уображен. Григорије је написао њено Житије, а свој дијалог „О души и васкрсењу“ сместио је поред њене самртне постеље, где она с њим расправља о смрти и надвладава га. Упокојила се 379. године. Спомен: 19. јул.