Есхатологија и загробни живот
8 тема
ВажнаЕсхатологија и загробни животАпокатастаза (свеопште васпостављење)Учење да ће на крају сва словесна створења, укључујући и демоне, бити васпостављена и да ће казна престати. Повезује се пре свега са Оригеном, и у том облику је осуђено: анатеме изречене у Цариграду за време Јустинијана и пренете на Пети васељенски сабор наводе заједно предпостојање душа и васпостављење, јер код Оригена то двоје иде заједно. Тешкоћа коју Црква никада није скривала јесте то што Свети Григорије Ниски говори језиком свеопштег васпостављења, а светитељ је и Отац Другог васељенског сабора. Православни излаз није ни да се његови списи преправљају ни да се он у томе следи: осуђен је оригенистички систем, а Црква се моли за све, одбијајући да обећа оно што јој није речено.ВажнаЕсхатологија и загробни животДруги долазак ХристовПравославна есхатологија исповеда видљиви и славни Христов повратак на крају историје. Символ вере каже: „И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.“ Православље избегава подробна нагађања о последњим временима и одбацује хилијазам (земаљско царство од 1000 година). Тежиште је на спремности кроз покајање.ВажнаЕсхатологија и загробни животЕсхатологија (о последњим стварима)Оно што Црква исповеда о крају. По Символу вере, Христос ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја, а ми чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века. Православље учи о посебном суду у часу смрти и о општем васкрсењу и Страшном суду при Другом доласку, а о појединостима онога што је између њих намерно је уздржано.ВажнаЕсхатологија и загробни животЗашто нема чистилиштаПравославље се моли за упокојене и верује да те молитве помажу, а никада није учило о чистилишту. Латинско учење претпоставља место привремене казне у коме се отплаћује дуг задовољења који преостаје и после опроштаја, и сваки његов део туђ је православном духу: да грех оставља одређену меру казне коју треба издржати, да се она издржава на засебном месту и да се њено трајање може прорачунати или скратити индулгенцијом. Православље уместо тога говори о душама које ишчекују Суд у предокушају онога што долази, потпомогнуте молитвама Цркве, и одбија да каже више. Управо то је на Фирентинском сабору заступао Свети Марко Ефески, и одбио је да потпише.ВажнаЕсхатологија и загробни животМолитва за упокојенеЦрква се моли за своје мртве, и то од почетка: упокојени се помињу на свакој Литургији, за њих се на проскомидији ваде честице, а заупокојена богослужења, парастос и помен, служе се трећег, деветог и четрдесетог дана и о годишњици. Кувано жито, кољиво, освећује се и једе, јер зрно мора да падне у земљу и да умре. Православље тврди да ове молитве помажу упокојенима, али не објашњава како: одбија да опише механизам, место очишћења или тарифу задовољења, и држи да стање упокојених није коначно одређено пре Страшног суда.ВажнаЕсхатологија и загробни животОпште васкрсењеПри Другом доласку сви мртви васкрснуће телесно, а не само духовно. Васкрсло тело биће преображено и нетрулежно (1. Кор. 15). Цео човек, телом и душом, учествује или у вечној заједници са Богом (рај) или у одвојености од Бога (пакао). Зато Православље инсистира на сахрањивању, а не на кремацији.Есхатологија и загробни животВаздушна митарстваКазивање о ономе што душа сусреће после смрти: узлажење кроз ваздух, током кога демони износе оптужбе, грех по грех, а анђели који воде душу одговарају оним за шта се она покајала. Његов најстарији сведок је Свети Атанасије Велики, који приповеда како је Преподобни Антоније, усхићен на молитви, видео себе како га воде кроз ваздух, док су љута и страшна бића стајала на путу и тражила од њега рачун за његов живот. Најпотпуније је испричано у Житију преподобног Василија Новог, где блажена Теодора описује како је прошла кроз двадесет митарстава, а Црква га на свакој суботњој полуноћници претаче у молитву, речима мученика Евстратија, које су наведене испод. Једна беседа о исходу душе излаже га опширно и дуго је штампана у црквенословенском Псалтиру под именом Светог Кирила Александријског, иако није његова; у XIX веку бранили су га Свети Игњатије Брјанчанинов и Свети Теофан Затворник, а Свети Теофан је упозоравао да, ма колико митарства изгледала бесмислена мудрацима овога света, ни они неће избећи да прођу кроз њих. Унутар Цркве оно је и озбиљно оспоравано, и обоје је истина. Ниједан сабор га није дефинисао, ниједан Символ вере га не помиње, а православни богослови се не слажу у томе колико је оно виђење исказано језиком виђења. Овај сајт га бележи као снажну нит предања, не као догмат, и не као нешто што је ико дужан да замишља.Есхатологија и загробни животПосебни суд и митарстваСа смрћу душа пролази кроз посебни суд. Један део православног предања описује „ваздушна митарства“ (телонија), у којима демони оптужују душу, а анђели је бране. То није званични догмат, него раширено учење светоотачке и агиографске књижевности. Коначно стање одређује се на Страшном суду.