Свете Тајне
7 тема
КључнаСвете ТајнеСвета Тајна Евхаристије (Причешће)Света Тајна Тела и Крви Христове, средиште живота Цркве, а по православном схватању не символ Христа, него сам Христос: Дух Свети на епиклези претвара хлеб и вино који се приносе у Његово истинско Тело и Крв. Црква је углавном одбијала да одреди на који начин; Јерусалимски сабор 1672. године употребио је реч метусиосис (пресуштаствљење), а старија и уобичајенија реч је просто претварање. Хлеб је квасни, какав је на Истоку одувек био, а пред причешће се у путир улива топла вода (топлота). Верни, укључујући и малу децу, примају Тело и Крв заједно, кашичицом, пошто су постили од претходне вечери и припремили се молитвом и, према месном обичају, исповешћу. О томе колико често треба примати причешће расправљало се у свако доба, а свети су се обично залагали за чешће.КључнаСвете ТајнеСвета Тајна КрштењаПогребење са Христом и васкрсење с Њим, у води: Света Тајна којом се човек рађа у Цркву. Православни чин почиње запрећивањима; онај ко се крсти, или кум за дете, окреће се западу да се одрекне сатане и дува и пљује на њега, а затим се окреће истоку да се сједини са Христом и изговара Символ вере. Вода се освећује, онај ко се крсти помазује се уљем и трипут погружава у име Оца и Сина и Светога Духа. Одмах затим следе бела хаљина, крст, миропомазање и прво причешће, а стриже се и неколико праменова косе као први принос. И мала деца се крштавају и причешћују као пуноправни чланови Цркве. Символ вере исповеда једно крштење за опроштење грехова, а они који прелазе из других хришћанских вероисповести примају се крштењем или, по икономији, миропомазањем или исповедањем вере, како одлучи месна пракса.ВажнаСвете ТајнеСвета Тајна Исповести (покајање)Света Тајна покајања, у којој се исповедају и опраштају греси учињени после крштења. Покајник стоји пред иконом Христовом, а свештеник често поред њега, а не наспрам њега, и словенски чин налаже свештенику да отворено каже да Христос ту невидљиво стоји примајући исповест, а да је он само сведок. На крају свештеник полаже епитрахиљ на главу покајника и чита разрешну молитву. Православно схватање је лекарско, а не судско: свештеник је лекар, а исповест лечење, и зато је она тако често повезана са саветом духовног оца. У раној Цркви греси су се исповедали јавно; тајна исповест поникла је из манастира.ВажнаСвете ТајнеСвета Тајна Миропомазања (конфирмација)Помазање које одмах следи после крштења, уз речи „Печат дара Духа Светога“, на челу, очима, ноздрвама, уснама, ушима, прсима, рукама и ногама: лична Педесетница сваког хришћанина. Запад га је одвојио од крштења и одложио до младалачког доба као потврду (конфирмацију); Исток га је сачувао као један чин са крштењем, па се дете истог дана крштава, миропомазује и причешћује. Само свето миро освећује патријарх помесне Цркве – у Цариграду на Велики четвртак, одакле се шаље многим Црквама – од уља и десетина мирисних материја, тако да је сваки хришћанин помазан уљем које га везује за целу Цркву. Миропомазањем се примају и многи који прелазе у Православље.ВажнаСвете ТајнеСвета Тајна Брака (венчање)Света Тајна у којој се мушкарац и жена сједињују у једно у Христу, а чије средиште није размена завета – православни чин их нема – него венчање, полагање венаца. Свештеник ставља венце на главе невесте и младожење, венце малог царства и венце мученичке, јер је брак живот положен за другога. Пију из заједничке чаше и трипут их воде око стола док Црква пева песме мученицима. Свети апостол Павле назива брак великом тајном која се односи на Христа и Цркву. Православна Црква по икономији допушта други и трећи брак, после развода или смрти, уз чин покајног карактера, а четврти забрањује. Мешовити бракови са другим хришћанима су допуштени; брак изван хришћанства се не благосиља.ВажнаСвете ТајнеСвета Тајна Свештенства (рукоположење)Света Тајна којом Црква поставља своје ђаконе, свештенике и епископе, полагањем руку епископа за време Божанствене Литургије, свакога у оном делу службе који припада његовом чину. Епископа хиротонише више епископа, и то је апостолско прејемство у пракси: не лична линија наслеђа, него признање читавог збора. Чтеци и ипођакони постављају се ван олтара. Ожењени мушкарци могу бити рукоположени за ђакона или свештеника, али се после рукоположења нико не може оженити, а од Трулског (Пето-шестог) сабора епископи се бирају између неожењених, у пракси између монаха. На сваком рукоположењу епископ возглашава „Аксиос“, достојан је, а свештенство и хор то понављају. Древни чин ђакониса, коме је припадала Света Олимпијада, изашао је из употребе у средњем веку.Свете ТајнеСвета Тајна Јелеосвећења (помазање болесних)Помазање болесних, ради исцељења душе и тела и опроштаја грехова, како свети апостол Јаков заповеда презвитерима Цркве да чине. Потпуни чин служи седам свештеника, са седам читања из Посланица и седам из Јеванђеља, седам молитава и седам помазања; у пракси га често служи мање свештеника. Није само за умируће, како га је Запад почео да користи: у Православној Цркви даје се свакоме ко је болестан, а увече на Велику среду нуди се целом народу као припрема за Васкрс, јер су сви болесни. Молитве помињу свете бесребренике лекаре, међу њима и Светог великомученика Пантелејмона.