Светоотачки и подвижнички текстови

21 тема

КључнаСветоотачки и подвижнички текстовиДобротољубљеАнтологија текстова о трезвоумљу и молитви, које је између IV и XV века написало око тридесет шест Отаца, од египатске пустиње до Светог Григорија Паламе и исихаста његовог нараштаја; сабрали су их Преподобни Никодим Светогорац и Свети Макарије Коринтски, а књига је штампана у Венецији 1782. године. Њен пуни наслов казује чему служи: Добротољубље трезвоумних Отаца, у коме се кроз философију делања и созерцања ум очишћује, просвећује и усавршава. Учи чувању срца, борби са страстима и Исусовој молитви, и подразумева читаоца који има духовног оца. Име „Филокалија“ старије је од књиге: тако су Свети Василије и Свети Григорије Богослов назвали своју антологију из Оригенових дела. Словенски превод Преподобног Пајсија Величковског, Добротољубије, стигао је у Русију 1793. године и то је књига коју носи поклоник из „Казивања једног боготражитеља“, а Свети Теофан Затворник начинио је обимнији руски превод. Енглески превод са грчког изашао је у четири тома између 1979. и 1995. године, а пети 2023. године.КључнаСветоотачки и подвижнички текстовиО оваплоћењу Логоса (Свети Атанасије)Кратка расправа Светог Атанасија Великог о томе зашто је Логос постао тело, друга половина јединственог дела чија је прва половина „Против јелина“. Написана је у његовој младости, пре аријанског спора, по традиционалном рачунању, или у његовом првом изгнанству, 330-их година, по једном каснијем. Њена аргументација почиње од пада као клизања натраг ка небићу из кога је човечанство створено: Бог није могао да допусти да Његов образ пропадне, нити је могао да повуче Своју реч да ће за преступом уследити смрт. Зато је Логос узео тело способно да умре, предао га за све и васкрсао га, и смрт је разорена изнутра. Портрет који је оштећен, каже он, не баца се: поново долази онај кога приказује, да би се лик обновио на истом дрвету. При њеном крају стоји њена најнавођенија реченица: „Он је постао човек да бисмо се ми обожили“. К. С. Луис написао је предговор њеном енглеском преводу из 1944. године и искористио прилику да читаоце подстакне да уз сваку нову књигу прочитају и по једну стару.КључнаСветоотачки и подвижнички текстовиО Светом Духу (Свети Василије)Написано око 375. године за Амфилохија Иконијског, а изазвано спором око једног предлога. Свети Василије је прославио Оца са Сином, заједно са Светим Духом, и због тога био нападнут, јер је уобичајени облик Духа стављао ниже. Његов одговор је да се Дух са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави зато што је Бог, а спис сабира сведочанства за то из Светог Писма и из онога што Црква чини. Двадесет седмо поглавље класичан је православни исказ о неписаном предању: знак крста, окретање ка истоку на молитви, речи епиклезе и освећење воде нигде нису у Писму, а нико у њих не сумња. Шест година касније Други васељенски сабор унео је његово учење у Символ вере.КључнаСветоотачки и подвижнички текстовиТријаде (У одбрану светих исихаста)Свети Григорије Палама написао је ових девет расправа, у три групе по три, између 1338. и 1341. године, да би одговорио Варлааму Калабријском, који је исмевао светогорске монахе као „омфалопсихе“ (оне који гледају у пупак) и порицао да ико може да види светлост Божију. Аргументација стоји на две ноге. Тело није тамница и молитва није бестелесна, па телесни метод није бесмислен. А Бог је заиста непознатљив по Својој суштини и заиста причастан по Својим енергијама, које нису створење ни део Њега, па је оно што свети виде на Тавору и у келији сам Бог. Свака формулација коју су употребили сабори 1341, 1347. и 1351. године већ је овде.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиАреопагитски списиЧетири расправе и десет посланица под именом Атињанина кога је обратио Свети апостол Павле: „О божанским именима“, „О мистичком богословљу“, „О небеској јерархији“ и „О црквеној јерархији“. „О мистичком богословљу“ има једанаест страница и извор је целокупног апофатичког речника Истока; завршава се низом порицања која поричу чак и сама порицања. Из „Небеске јерархије“ потиче девет анђелских чинова. Ауторство је доведено у питање већ у VI веку, а данас се ови списи датују око 500. године, што је православно предање прихватило без тешкоће: понео их је Преподобни Максим Исповедник, чије су их „Амбигве“, заједно са схолијама које су кружиле под његовим именом, тумачиле тако да их ниједан оригениста ни монофизит није могао искористити.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиВелики канон Светог Андреја КритскогДвеста педесет тропара који пролазе кроз цело Свето Писмо, од Адама до разбојника на крсту, и сваки лик у њему претварају у оптужбу против онога који пева. Појац је надмашио Каина, убивши своју савест, а заостао за Авељем; Лија и Рахиља су делање и созерцање; човек који је на путу за Јерихон пао међу разбојнике опет је сам појац. Пре готово сваког тропара долази исти припев: „Помилуј ме, Боже, помилуј ме“. Чита се у четири дела у првој седмици Великог поста, а цео, са Житијем Преподобне Марије Египћанке, у четвртак пете седмице, стојећи, са метанијама.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиИзреке пустињских отацаЗбирка онога што су монаси Египта заиста говорили, записана после њихове смрти од људи који су то чули од оних који су то чули. Ништа у њој није систематично. Брат иште реч, а старац му даје једну реченицу, и та реченица обично говори о томе да никога не треба осуђивати, или о остајању у келији, или о томе шта да чиниш кад си опет пао. Сачувана је у два велика распореда, једном азбучном, по оцу који је говорио, и другом по темама, и она је сирова грађа готово целокупне потоње православне подвижничке књижевности. Прочитана од почетка до краја, она је и веома духовита, и то није случајно.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиКазивања једног боготражитеља свом духовном оцуАнонимно руско казивање, први пут објављено у Казању 1881. и допуњено 1884. године, о страннику који је на Литургији чуо да се чита „Молите се без престанка“ (1. Сол. 5, 17), а није могао да нађе никога ко би му рекао како. Најзад му то каже један старац: даје му Добротољубље и Исусову молитву и налаже му да је изговара три хиљаде пута дневно, затим шест хиљада, затим дванаест, док молитва не пређе са његових усана у срце и не почне сама да се изговара. Поклоник затим пешачи преко Русије ка Сибиру, са двопеком, Библијом и Добротољубљем у торби, и приповеда шта је молитва учинила њему и људима које је срео. Старац из саме књиге наглашава да се молитва учи у послушности, а православни писци од тада упозоравају да се књига не чита као техника коју човек испробава сам. Њен писац никада није поуздано утврђен. На енглеском је постала најпознатија књига о Исусовој молитви, чему је допринео и Џ. Д. Селинџер, чија је јунакиња Френи носи у ташни.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиЛествицаКњига Преподобног Јована Лествичника о монашком животу, написана на Синају у VII веку на молбу игумана Раите, по којој је он и назван Лествичник: грчко климакс значи лествица. Има тридесет степеника, по један за сваку скривену годину Христовог живота пре Његовог крштења, и они се пењу од одрицања од света, преко послушности, плача, борбе са сваком страшћу редом и дуге битке са гордошћу, до расуђивања, безмолвија, молитве и бестрашћа, а на врху до вере, наде и љубави, од којих је највећа љубав. Написана је у кратким, тврдим изрекама које се лако памте, а тешко заборављају. Манастири је читају целу сваког Великог поста, а Четврта недеља поста посвећена је његовом спомену. Синајска икона Лествице из XII века показује оно на шта књига упозорава: монахе који се пењу ка Христу, и неке од њих које демони свлаче са пречага.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиМистичко богословље Источне ЦрквеКњига Владимира Лоског, објављена на француском у Паризу 1944. и на енглеском 1957. године, за многе читаоце на Западу први приказ православног богословља његовим сопственим појмовима. Њена почетна теза управља свим осталим: нема хришћанске мистике без богословља, а пре свега нема богословља без мистике. Одатле она прелази на апофатички пут Ареопагита, на Тројицу као темељ свега, на разликовање Божије суштине и Његових енергија, на личност насупрот природи, на дело Сина и дело Духа, и на обожење као циљ свега. Лоски је писао као син руске емиграције и критичар софиологије протојереја Сергија Булгакова, и заједно са протојерејем Георгијем Флоровским обликовао је повратак Оцима који је обележио православно богословље XX века. Каснији православни научници нашли су да је његова супротстављеност Истока и Запада на појединим местима пренаглашена, и рекли су то, не престајући да га читају.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиПодвижничка слова Преподобног Исака СиринаПреподобни Исак Ниневијски (VII век), епископ који је говорио сиријски и који је постао пустињак. Његова Подвижничка слова убрајају се у најдубље мистичке текстове хришћанске књижевности: о смирењу, самовању, сузама, молитви, љубави Божијој према целој творевини и тајни божанског милосрђа. Широко се читају у православним манастирима. Његово виђење Божије љубави као огња који све сажиже вековима је изазов за читаоце.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиПосни триодБогослужбена књига десет седмица пре Васкрса, од Недеље о митару и фарисеју до Велике суботе. Име је добила по трипеснцима, канонима од три песме, које користи радним данима. Садржи припремне недеље које уводе у пост, цео Велики пост, задушнице, Лазареву суботу, Цвети и службе Страсне седмице, укључујући Дванаест јеванђеља о Страдању и похвале над гробом Христовим. Највећи део најлепше химнографије византијског обреда налази се у овој књизи, а добар део стварног учења Цркве о покајању налази се у њој, а не у некој расправи.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиТачно изложење Православне вереТрећи и највећи део „Извора знања“ Преподобног Јована Дамаскина, написан у Лаври Светог Саве Освећеног у VIII веку, после књиге философских дефиниција и каталога јереси. У сто поглавља излаже оно што су учили грчки Оци: једног Бога и Тројицу, стварање, анђеле и човека, промисао, оваплоћеног Христа са Његове две природе и две воље, Богородицу, а затим крштење, Евхаристију, поштовање икона и васкрсење. Метод је најављен на почетку целог дела: да не каже ништа своје, него да сабере оно што су разрадили најзнаменитији учитељи. Вековима је био уџбеник Цркве. Бургундио из Пизе превео га је на латински 1150-их година, подељеног на четири књиге, и на њега су се ослањали и Петар Ломбардијски и Тома Аквински, тако да је он пут којим је велики део богословља грчких Отаца стигао до средњовековног Запада.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиЦветни триодКњига педесет дана од Васкрса до Педесетнице и Недеље Свих Светих после ње. Садржи саму васкршњу службу, Светлу седмицу, Томину недељу, недеље Мироносица, Раслабљеног, Самарјанке и Слепога, затим Преполовљење Педесетнице, Вазнесење Господње, Свете Оце Првог васељенског сабора и Педесетницу са њеним коленопреклоним молитвама. Тон књиге је непомућен: педесет дана се не клечи, током Светле седмице нема поста ни у среду ни у петак, а „Христос васкрсе“ замењује готово сваку почетну молитву.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиДидахи (Учење дванаесторице апостола)Најстарији познати хришћански катихетски текст (око 50–120. године), откривен 1873. године. Садржи упутства о моралу („два пута“: пут живота и пут смрти), крштењу, посту, молитви (укључујући молитву Господњу, три пута дневно), Евхаристији и црквеном поретку. Отвара поглед на богослужење и живот најранијих хришћанских заједница.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиДобротољубије (словенско Добротољубље)Словенско Добротољубље (буквално „љубав према добру“), које су Преподобни Пајсије Величковски и његови монаси превели у Њамцу, у Молдавији, са грчког зборника Преподобног Никодима и Светог Макарија, а које је штампано у Москви 1793. године. Пренело је предање трезвоумља и Исусове молитве са Свете Горе у руске манастире, а преко Пајсијевих ученика у Оптину пустињу, где је старцима дало њихово учење. То је књига коју поклоник из „Казивања једног боготражитеља“ носи у торби и чита поред пута. Свети Теофан Затворник касније је начинио обимнији руски превод у пет томова, који носи исто име и који је те текстове пренео на језик који је могла да чита цела Русија.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиЗа живот света (протопрезвитер Александар Шмеман)Дело протопрезвитера Александра Шмемана (1963), класик светотајинског богословља. Излаже православно виђење целог живота као Тајне: творевина као дар Божији, Евхаристија као средиште хришћанског живота, а хришћанство као радост и благодарење, а не пуки морал или обред. Можда најбоља књига XX века о православној вери за онога ко није стручњак.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиПидалион (Кормило)Канонски зборник грчког православља, који је саставио Преподобни Никодим Светогорац са монахом Агапијем и који је први пут штампан 1800. године. Доноси каноне Апостола, васељенских и помесних сабора и Отаца, сваки праћен Никодимовим тумачењем и напоменом о томе како се заиста примењује, и управо то га чини кормилом, а не законском књигом. То је стандардни приручник канонског права у грчкој пракси, а у његовим подножним напоменама читалац сусреће начело да се канонима управља као кормилом, а не да им се механички повинује.ВажнаСветоотачки и подвижнички текстовиПротив јереси (Свети Иринеј)Најважније ранохришћанско антигностичко дело (око 180. године). Разобличава гностичке системе и побија их Светим Писмом, Предањем и апостолским прејемством. Развија богословље „возглављења“ (рекапитулације): Христос у Себи сабира цело човечанство, преокрећући Адамов пад. Темељно за православно разумевање Предања и еклисиологију.Светоотачки и подвижнички текстовиПринос савременом монаштву (Свети Игњатије Брјанчанинов)Свеобухватан водич кроз духовни живот, који је написао Свети Игњатије Брјанчанинов (1807–1867), руски епископ и подвижнички писац. Систематски приказ православног подвижништва за монахе, почев од почетника: молитва, пост, трезвоумље, смирење, борба са помислима. Намењен је монасима и свима који траже пут истинског монашког живота.Светоотачки и подвижнички текстовиЈермин ПастирРанохришћански текст (око 100–160. године) који се широко читао и умало није ушао у новозаветни канон. Садржи виђења у којима се Јерми јавља Црква, и заповести и приче које му је дао анђео у пастирском оделу. Значајан је по учењу о покајању после крштења и о могућности „другог покајања“. Утицао је на богословље покајања на хришћанском Истоку.