Добротољубије (словенско Добротољубље)

Словенско Добротољубље (буквално „љубав према добру“), које су Преподобни Пајсије Величковски и његови монаси превели у Њамцу, у Молдавији, са грчког зборника Преподобног Никодима и Светог Макарија, а које је штампано у Москви 1793. године. Пренело је предање трезвоумља и Исусове молитве са Свете Горе у руске манастире, а преко Пајсијевих ученика у Оптину пустињу, где је старцима дало њихово учење. То је књига коју поклоник из „Казивања једног боготражитеља“ носи у торби и чита поред пута. Свети Теофан Затворник касније је начинио обимнији руски превод у пет томова, који носи исто име и који је те текстове пренео на језик који је могла да чита цела Русија.