Монаштво

9 тема

КључнаМонаштвоАтос (Света Гора)Полуострво у северној Грчкој које је већ више од хиљаду година предато монасима и које је срце православног монаштва. Пустињаци су ту живели и пре X века, али његова историја као Свете Горе почиње са Светим Атанасијем Атонским, који је 963. године основао Велику Лавру. Деле га двадесет владајућих манастира, седамнаест грчких, један руски, један српски и један бугарски, а међу њима су скитови, келије и испоснице. Управљају се преко Свете Кинотите у Кареји, под духовном влашћу Васељенског патријарха и под суверенитетом грчке државе; држе се јулијанског календара и византијског рачунања времена и не примају жене, јер се Гора сматра Вртом Пресвете Богородице, која се по предању ту искрцала на путу за Кипар. Свети Григорије Палама ту се молио, а Свети Никодим Светогорац ту је приредио Добротољубље, и после дугог опадања крај XX века поново је на Гору довео младе монахе, од којих су многи духовна деца Светог Јосифа Исихасте. Мушкарци долазе као поклоници са дозволом, диамонитиријем, и бораве као гости монаха.ВажнаМонаштвоМонаштвоМонашки живот: повлачење из света ради непрестане молитве и покајања. Почео је у египатској пустињи крајем III века са Преподобним Антонијем Великим, а општежитељни облик добио је од Преподобног Пахомија и Светог Василија Великог. Православље нема засебних монашких редова — постоји једно монаштво у три облика: пустињачка самоћа, општежитељна заједница и скит између њих. У монаштво се ступа постригом, а завети су доживотни.ВажнаМонаштвоПустињски оци и матереМушкарци и жене који су од краја III века одлазили у пустиње Египта, Палестине и Сирије да живе само за Бога и који су, како је написао Свети Атанасије Велики, пустињу претворили у град. Преподобни Антоније Велики отишао је најдаље и остао најдуже, а житије које је о њему Атанасије написао око 360. године пронело је тај идеал по целом хришћанском свету. Око њих су израсла три начина живота које Црква и данас чува: пустињак сам, као Антоније; мала заједница око старца, као у Скитској пустињи под Преподобним Макаријем Египатским; и заједница под правилом, какву је Преподобни Пахомије основао у Тиваиди. Поред Отаца било је и Матера, међу њима Синклитикија, Сара и Теодора. Оно што су учили предавано је у изрекама, кратким и оштрим, које су у V веку сабране у Изреке пустињских отаца (Апофтегмата); Паладије је записао оно што је међу њима видео, а Преподобни Јован Касијан пренео је њихово учење на Запад. Готово свака каснија реч православне духовности, о страстима, о трезвоумљу, о смирењу, полази од њихове.ВажнаМонаштвоМанастир Свете Катарине (Синај)Најстарији непрекидно насељени хришћански манастир на свету, који је у подножју Синајске горе подигао цар Јустинијан (VI век). Чува другу по величини збирку старих рукописа на свету (после Ватикана), међу њима и листове Синајског кодекса. У њему су непроцењиве иконе које су преживеле иконоборство, јер се манастир налазио на територији под муслиманском влашћу. Налази се на Унесковој листи светске баштине.ВажнаМонаштвоОблици монаштваНачини на које се живи монашки живот, сви старији од ма ког правила које их описује. Општежиће (киновија) је заједница у којој је све заједничко, трпеза, рад и молитва, под игуманом, какву је у Египту основао Преподобни Пахомије Велики, каквој је Свети Василије Велики дао правила, а Преподобни Теодор Студит византијски облик. Лавра, какву је Преподобни Сава Освећени подигао у Јудејској пустињи, распоређује своје монахе по келијама око храма и окупља их крајем седмице. Скит је насеље малих кућа око средишњег храма; келија је једна кућа са својим старцем и једним или двојицом ученика; а пустињак живи сам, као што неки и данас живе у стенама на јужном крају Свете Горе. Идиоритмијски начин живота, у коме је сваки монах имао сопствени новац и сопствену трпезу, раширио се на Светој Гори у позном средњем веку и тамо је престао 1992. године, када се и последња таква обитељ вратила општежићу.ВажнаМонаштвоОптина пустињаЧувени руски манастир у Калушкој области, познат по предању духовног старчества у XIX веку. Старци попут Леонида, Макарија, Амвросија и Нектарија привлачили су поклонике из свих слојева друштва: Достојевски, Гогољ и Толстој сви су долазили у њу. Старац Зосима у „Браћи Карамазовима“ настао је по узору на старца Амвросија. Поново је отворена на крају совјетског доба.ВажнаМонаштвоТројице-Сергијева лавраДуховно срце руског православља. Основао ју је Преподобни Сергије Радоњешки 1337. године, близу Москве. Најсветији манастир у Русији. Преподобни Сергије благословио је Димитрија Донског пред Куликовску битку (1380). Овде је Рубљов насликао своју икону Свете Тројице. У њој је смештена Московска духовна академија. Лавра, затворена 1920. и поново отворена 1946. године, остала је средиште руске духовности.МонаштвоМанастири МетеориМанастири подигнути на пешчарским стубовима Тесалије, где су пустињаци живели у пећинама од XI века, а Преподобни Атанасије Метеоритски, дошавши са Свете Горе, основао је у XIV веку Велики Метеор. Некада их је било више од двадесет; шест их и данас живи. Све до 1920-их година до неких од њих могло се попети само лествицама од ужета или у мрежи коју је извлачило витло, а монаси су, упитани када мењају уже, наводно одговорили: кад Господ допусти да се прекине. Унеско их је уврстио на листу светске баштине 1988. године. Данас привлаче велики број посетилаца, а и даље чувају круг богослужења, постове и тишину ради којих су и подигнути тако високо изнад земље.МонаштвоМонашки постригОбред којим неко постаје монах или монахиња, са крстообразним стрижењем косе као првим приносом целога себе. Постриг има више степени. Искушеник постаје расофор: прима црну расу и обично ново име, без завета. Мала схима доноси завете послушности, целомудрености и сиромаштва, мантију и бројаницу, коју обред назива мачем духовним. Велика схима, коју неки примају тек пред смрт, јесте потпуни анђелски образ. За ову службу се каже да је друго крштење, јер се пострижени очишћује од онога што је било раније и почиње изнова, а Црква над њим пева причу о блудном сину и о Оцу који му је потрчао у сусрет.