Светитељи и Свети Оци

148 тема

КључнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Антоније Велики (око 251–356)Отац монаха. Млади египатски земљопоседник који је у цркви чуо како се чита Јеванђеље, „иди продај све што имаш и подај сиромасима“ (Мт. 19, 21), и управо је то учинио, око 270. године. Живео је најпре близу свог села, затим у једној гробници, па двадесет година затворен у напуштеној тврђави на Нилу, и изашао из ње, по казивању оних који су били ту, ни исцрпљен ни подивљао, него целовит. Отишао је даље, у унутрашњу пустињу близу Црвеног мора, где и данас стоји манастир који носи његово име. Његово Житије, које је написао Свети Атанасије, који га је познавао, у року од једног поколења проширило се по читавом царству и учинило монаштво начином живота за хиљаде људи. Изреке пустињских отаца чувају га једноставним и човечним: видео је замке непријатеља раширене по целој земљи, упитао ко може да прође кроз њих и чуо: смиреноумље. Спомен: 17. јануар.КључнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Сергије РадоњешкиВелики оснивач монаштва у Русији и, по општем мишљењу, човек који је држао земљу на окупу у веку монголске превласти. Отишао је са братом у шуму северно од Москве, подигао дрвену цркву посвећену Светој Тројици, и око њега је израстао манастир који никада није намеравао да оснује и који је више пута покушавао да напусти. Одбио је митрополитски престо кад му је био понуђен. Благословио је великог кнеза Димитрија пред Куликово поље 1380. године и послао с њим два монаха. Духовност коју је оставио тројична је и једноставна: његови ученици основали су на десетине обитељи широм севера, а Свети Андреј Рубљов насликао је Свету Тројицу у спомен на њега, за храм над његовим гробом. Спомен: 25. септембар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол и јеванђелист Јован БогословСин Зеведејев, брат Јаковљев, рибар из Галилеје и ученик кога је Исус љубио, који се на Вечери наслонио на Његова прса, стајао крај крста кад су остали отишли и коме је поверена Богородица да је прими у свој дом. Написао је четврто Јеванђеље, које почиње Логосом Који беше у Бога, и беше Бог, и постаде тело, и три посланице чија се сва поука своди на то да је Бог љубав; под његовим именом Црква прима и Откривење. Био је прогнан на Патмос и упокојио се у дубокој старости у Ефесу, где је, према казивању блаженог Јеронима, давао да га уносе у цркву и говорио само: дечице, љубите једни друге. Он је први од тројице које Црква назива Богословом. Спомен: 26. септембар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети апостоли Петар и ПавлеДва првоврховна апостола, које Црква прославља заједно 29. јуна. Свети Петар исповедио је да је Христос „Син Бога живога“ (Мт. 16, 16), а Оци камен из Мт. 16, 18 тумаче као веру тог исповедања, а не као службу поверену једном човеку: тако Свети Јован Златоусти, а за њим и грчко предање. Петар је први по реду међу Дванаесторицом и сматра се оснивачем Цркве у Антиохији и у Риму. Свети Павле, апостол незнабожаца, написао је четрнаест посланица и пронео Јеванђеље кроз цело царство. Обојица су мученички пострадали у Риму под Нероном, око 64–67. године. Спомен: 29. јун.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Атанасије Велики (око 296–373)Патријарх александријски четрдесет пет година, од којих је седамнаест провео у пет изгнанстава под четворицом царева, и човек који је више од икога другог одржао Цркву уз Никеју када је царство одлучило другачије. Као млади ђакон био је на Сабору; као епископ одбио је да поново прими Арија, и због тога је био свргнут, прогнан у Трир, скриван код монаха у египатској пустињи и враћен на катедру, и тако изнова и изнова. Његово дело О оваплоћењу Логоса, написано док је још био млад, даје разлог због кога је цела та борба била важна: Бог је постао човек да би човек постао бог. Спаситељ који би био створење не би нам могао дати оно што ни сам није имао. Његово Житије Светог Антонија проширило је монаштво по целом царству, а његова тридесет девета Пасхална посланица први је списак књига Новог Завета који се поклапа са оним који је данас у употреби. Израз „Athanasius contra mundum“ (Атанасије против света) био је замишљен као похвала. Спомен: 18. јануар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Василије Велики (330–379)Архиепископ Кесарије Кападокијске и један од Света Три Јерарха. Школовао се у Атини заједно са Григоријем Богословом, вратио се кући као славни ретор, а његова сестра Макрина окренула га је монашком животу, за који је написао Правила која православни манастири и данас држе. Као епископ бранио је божанство Светога Духа у спису који је припремио Символ вере из 381. године, а изван Кесарије подигао је читав нови град болница, гостопримница и радионица за сиромахе, који је народ назвао Василијада. Његове проповеди о богатству најоштрије су које Црква има: хлеб у твом орману припада гладноме, огртач у твом ковчегу нагоме. Литургија која носи његово име служи се десет пута годишње и садржи најдужу и најстарију анафору која је у употреби. Упокојио се са четрдесет девет година. Спомен: 1. јануар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Григорије Богослов (329–390)Архиепископ цариградски, један од Света Три Јерарха и један од само тројице светитеља које Црква назива Богословом, уз Светог Јована Јеванђелиста и Светог Симеона Новог Богослова. Године 380, проповедајући у малој капели у граду чије су све цркве држали аријанци, одржао је пет Богословских беседа, које су утврдиле како Црква говори о Светој Тројици: један Бог, јер је један Отац; Син је рођен, Дух исходи; три Лица у једној природи. Онима који су Христу уместо људског ума давали божански одговорио је начелом на коме почива сва потоња христологија: што није примљено, није ни исцељено. Неко време је председавао Другим васељенским сабором, а онда се радије одрекао своје катедре него да буде узрок раздора, вратио се кући у Назијанз и писао песме. Спомен: 25. јануар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Григорије Палама (1296–1359)Светогорски монах, потом архиепископ солунски, богослов нестворене светлости. Када се Варлаам Калабријски подсмевао исихастима и порицао да ико може видети Таворску светлост, Григорије је одговорио у Тријадама: Бог је непознатљив у Својој суштини, а истински се даје у Својим енергијама, које су Бог, а не твар; зато свети који виде ту светлост виде Бога. Сабори у Цариграду 1341, 1347. и 1351. године потврдили су његово учење, а у Синодику Православља оно се од тада јавно чита сваке године. Годину дана провео је у турском ропству, а његова писма из ропства благо говоре о онима који су га заробили. Црква га прославља двапут: на дан његовог упокојења и у Другу недељу Великог поста, када се његова победа ставља уз победу икона. Спомен: 14. новембар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Јован Златоусти (око 349–407)Архиепископ цариградски и један од Света Три Јерарха, назван Златоустим због своје проповеди. У Антиохији је проповедао тумачећи читаве књиге Светог Писма, стих по стих, а његове беседе на Јеванђеље по Матеју, на Јеванђеље по Јовану и на Павлове посланице и данас су велико црквено тумачење тих књига. Постављен против своје воље за архиепископа престонице, сузбио је раскош архиепископског двора, продао епископски намештај у корист сиромашних и проповедао против царице речима које је она схватила као лични напад. Био је збачен, двапут прогнан и умро је 407. године на присилном путу ка Црном мору, говорећи: „Слава Богу за све“. Његово Васкрсно слово чита се на сваком васкршњем јутрењу у свету, а Литургија која носи његово име служи се у већини недеља. Његове мошти враћене су у Цариград 438. године. Спомен: 13. новембар.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Јован Претеча и КрститељПоследњи од пророка и први који је показао на Христа: „Гле, Јагње Божије“ (Јн. 1, 29). Син свештеника Захарије и Јелисавете, рођен у њиховој старости, заиграо је у утроби кад је Богородица дошла његовој мајци, одрастао у пустињи и проповедао покајање на Јордану мноштву које је излазило из све Јудеје. Крстио је Христа, видео Духа где силази и чуо глас Оца, и зато је Богојављење и његов празник. Христос га је назвао највећим међу рођенима од жена. Изобличио је Ирода Антипу што је узео жену свога брата и посечен је на захтев њене кћери. Црква прославља његово зачеће, његово рођење, његово усековање, које држи као строг пост, и обретење његове главе, спомиње га сваког уторка и живопише га са крилима, као анђела посланог пред лицем Господњим. Спомен: 24. јун.КључнаСветитељи и Свети ОциСвети Кирило АлександријскиАрхиепископ александријски и мерило по коме је Црква судила о Халкидону. Председавао је у Ефесу 431. године, а његових Дванаест глава против Несторија наметнуло је питање на које је Сабор одговорио: да ли је Онај Који се родио од Деве Бог, тако да је она Богородица, а не само Христородица. Две године касније потписао је са Антиохијцима Формулу сједињења, што се о њему најчешће заборавља, а што показује човека који се борио за истину, а не за победу. Кад се седам година после његове смрти сабрао Халкидонски сабор, мерило за сваки израз било је да ли би га Кирило признао за свој, а Пети васељенски сабор је касније намерно читао Халкидон кроз њега. Спомен: 9. јун.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобна Марија ЕгипћанкаДевојка која је у дванаестој години побегла у Александрију и тамо седамнаест година живела у разврату, а онда се, немајући шта боље да ради, укрцала на брод са поклоницима који су за празник Крста путовали у Јерусалим. На вратима храма задржала ју је нека невидљива сила, док су сви остали улазили, и у том тренутку сагледала је свој живот. Помолила се пред иконом Мајке Божје у припрати, пуштена је да се поклони Крсту и отишла преко Јордана у пустињу, где је живела сама четрдесет седам година. Ту ју је пронашао монах Зосима, чуо њену повест и донео јој Свето Причешће, а годину дана касније нашао је њено тело. Свети Софроније написао је њено Житије, које Црква чита у Великом посту уз Велики канон, и посвећује јој једну недељу. Спомен: 1. април и Пета недеља Великог поста.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Исак СиринМонах из VII века, родом из Бет Катраје на Персијском заливу, хиротонисан за епископа Ниниве, који је већ после пет месеци отишао да у планинама живи у тишини и пише. Био је епископ сиријске Цркве Истока, која није прихватила Ефески сабор, а Православна Црква га ипак поштује више од хиљаду година, преко грчког превода његових „Подвижничких слова“ начињеног у Лаври Светог Саве Освећеног, јер је у њима препознала своју веру и своју молитву. Он је учитељ милостивог срца, које описује као срце које гори за сву твар, за људе, птице, животиње, па и за демоне, и не може да поднесе да види ни најмању штету нанету било чему. Спомен: 28. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јефрем СиринЂакон у Низибији, а затим у Едеси, у Цркви сиријског језика на источној граници Царства, који је своје богословље писао у химнама и давао их женским хоровима да их певају, како би се вера учила на улицама онако како су јеретици учили своју. Називају га Харфом Духа. Његове песме о вери, о рају, о Рождеству и о Цркви одбијају да дефинишу Бога и пуне су дивљења што је Бог уопште допустио да буде именован. Кад је Низибија предата Персији, отишао је са избеглицама у Едесу и тамо се упокојио 373. године, док је организовао помоћ за време глади. Црква грчког језика познаје га по делима преведеним под његовим именом, а пре свега по краткој молитви коју сваки православни хришћанин изговара са метанијама на богослужењима Великог поста. Спомен: 28. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јован Дамаскин (око 676–749)Изданак хришћанске породице која је служила калифу у Дамаску, и сам је био финансијски чиновник на омејадском двору пре него што се замонашио у лаври Светог Саве Освећеног крај Јерусалима. Одатле, на сигурном, изван царевог домашаја, написао је Три слова против оних који су уништавали иконе, са доказом који је Седми сабор прихватио као свој: невидљиви Бог постао је видљив, зато се оно што се види сме сликати, а част која се указује икони прелази на онога кога она приказује. Његово Тачно изложење православне вере сабрало је учење Отаца у прво систематско излагање вере. Био је и химнограф првога реда: његови су Васкршњи канон и велики део Октоиха. Предање чува повест о његовој одсеченој руци, коју је исцелила Богородица, и зато се једна њена икона, Тројеручица, слика са три руке. Спомен: 4. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јован ЛествичникИгуман манастира на Синају у VII веку и писац Лествице, тридесет степеника према тридесет скривених година Христових. На Синај је дошао у шеснаестој години, провео четрдесет година у тишини у Толи пре него што је постао игуман, а књигу је написао на молбу једног другог игумана, који је желео правило за своје монахе. Црква га у посту чита двапут: његов спомен пада 30. марта, а Четврта недеља Великог поста посвећена је њему, тако да се Лествица ставља пред сваку парохију, а не само пред сваки манастир. Спомен: 30. март.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Максим Исповедник (око 580–662)Дворски чиновник који је постао монах, и богослов који је Цркву сачувао у исповедању пуног човештва Христовог када су се цар, патријарси трију престола и готово сви остали сложили да уче о једној вољи у Њему. Максим је одговорио да природа без сопствене воље није природа, те да Христос без људске воље није спасао људску вољу, а управо је њу требало спасти: у Гетсиманском врту Он је као човек хтео оно што је као Бог хтео. Зато што је одбио да ћути, суђено му је у Цариграду, одсечени су му језик и десна рука, и умро је у изгнанству у Лазики 662. године. Шести васељенски сабор оправдао га је осамнаест година касније. Његове Амбигве и списи о логосима творевине спадају у најдубље што православно богословље има. Спомен: 21. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Никодим Светогорац (1749–1809)Никола Каливурцис са Наксоса, који је у двадесет шестој години дошао на Свету Гору и остатак живота провео ту приређујући књиге, и који је учинио више од икога у свом веку да Свете Оце поново врати у руке Грка. Са Светим Макаријем Коринтским издао је Добротољубље у Венецији 1782. године; са монахом Агапијем Пидалион (Кормило), каноне са тумачењем које се и данас користи; приредио је и Евергетинос, а за духовнике је написао Исповедник (Ексомологитарион). Био је један од предводника коливара, који су бранили често причешћивање и служење парастоса суботом, а не недељом, и због тога били гоњени. Његова Невидљива борба и Духовне вежбе прераде су западних католичких побожних књига, прилагођене православним читаоцима, што његови критичари истичу, а његови поштоваоци не крију. Прослављен 1955. године. Спомен: 14. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Пајсије Светогорац (1924–1994)Рођен је 1924. године у Фарасима у Кападокији као Арсеније Езнепидис; крстио га је светитељ тог села, Свети Арсеније Кападокијски, а као одојче пренет је у Грчку приликом размене становништва. Пре него што се замонашио, био је столар, а у грађанском рату радио-телеграфиста; живео је у манастиру Стомио код Конице, на Синају, а од 1979. године у келији званој Панагуда на Светој Гори, где су му петнаест година долазиле хиљаде људи. Његове поуке су практичне, духовите и продорне, увек окрећу посетиоца од окривљавања других ка ономе једином што сам може да промени, а записане су у шест томова његових Речи. Умро је од рака 12. јула 1994. године у манастиру у Суротију код Солуна, где је и сахрањен, а Васељенска патријаршија прославила га је 2015. године. Спомен: 12. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Порфирије Кавсокаливит (1906–1991)Дечак пастир са Евије, са годину дана школе, који је у дванаестој години побегао на Свету Гору, у скит Кавсокаливију, и тамо примио дар прозорљивости, за који су му старци рекли да га чува послушањем. Болест га је вратила у свет, и тридесет три године био је свештеник у Поликлиници у средишту Атине, исповедајући у граду који је волео. Његово учење одвраћа од директне борбе са злом: испуни душу љубављу Христовом, говорио је, и неће остати места ни за шта друго, па је хришћански живот радост пре него што је борба. Његове речи сабране су после његове смрти у књизи Живот и речи (на енглеском Wounded by Love). Вратио се у Кавсокаливију да тамо умре, 1991. године, а Васељенска патријаршија прославила га је 2013. године. Спомен: 2. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Сава ОсвећениКападокијац који је са осамнаест година отишао у Палестину, постао ученик Светог Јевтимија и 483. године у кланцу Кедрона основао Велику лавру, која и данас носи његово име и у којој се готово без прекида живи петнаест векова. У време највећег процвата у њој је било око сто педесет монаха, у келијама усеченим у стену. Бранио је Халкидонски сабор од царева наклоњених његовим противницима, а са деведесет година путовао је у Цариград да се заузме за народ Палестине. Молитвено правило које се држало у његовој Лаври постало је Јерусалимски типик, поредак богослужења који следи цела Православна Црква. Упокојио се 532. године. Спомен: 5. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Серафим Саровски (1754–1833)Трговачки син из Курска, који је у двадесет четвртој години ступио у Саровски манастир и већи део наредних педесет година провео сам: у колиби у шуми, на камену на коме се, по сопственом казивању, молио хиљаду ноћи, и у затвореној келији. Разбојницима који су га претукли готово на смрт опростио је и тражио да не буду кажњени. Од 1825. године отворио је врата, и мноштво је долазило човеку који је свакога, у које год доба године, поздрављао речима: радости моја, Христос васкрсе. Његов разговор са спахијом Мотовиловим најјаснији је исказ руске духовности о томе чему служи хришћански живот: стицању Духа Светога, кога је Мотовилов видео како сија са његовог лица, усред снега. Стекни дух мирни, говорио је, и хиљаде ће се око тебе спасти. Прослављен 1903. године. Спомен: 2. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Силуан Атонски (1866–1938)Симеон Антонов, снажан млади сељак из Тамбовске губерније, који је 1892. године дошао у руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори и остао у њему четрдесет шест година, највећим делом као економ воденице и радионица. После месеци борбе толико мрачне да је мислио да је остављен, угледао је Христа у цркви, а касније је чуо реч која је постала сво његово учење: „Држи ум свој у аду и не очајавај“. Оно што је записао у свескама пронађеним после његове смрти једноставно је и веома тешко: љубав према непријатељима мерило је да ли човек уопште познаје Бога, а посао монаха је да се моли за сав свет, за свега Адама, као за самога себе. Објавио их је његов ученик, Свети Софроније. Упокојио се 1938. године, а Васељенска патријаршија прославила га је 1987. године. Спомен: 24. септембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Симеон Нови Богослов (949–1022)Трећи од тројице које Црква назива Богословом, и онај чије је богословље готово у потпуности казивање о ономе што је видео. Као млади дворанин у Цариграду учио је код монаха Симеона Богобојажљивог, још као мирјанин видео нестворену светлост, замонашио се у Студитском манастиру, а затим двадесет пет година био игуман манастира Светог Маманта. Учио је да онај ко није свесно примио Духа Светога још није постао хришћанин у пуном смислу и да гледање Бога није само за свете из давнине, него за свакога и данас; црквене власти су у томе чуле изазов, и 1009. године прогнан је на другу обалу Босфора. Његове Химне божанске љубави спадају у велику мистичку поезију Цркве. Упокојио се 1022. године. Спомен: 12. март.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол Андреј ПрвозваниРибар из Витсаиде и ученик Јована Крститеља, који га је чуо како показује на Христа, пошао за Њим и први од Дванаесторице био позван; затим је отишао, нашао свог брата Симона Петра и довео га. Предање га шаље на север и на запад да проповеда око Црног мора, међу Скитима и у Грчкој, и казује да је распет у Патри на крсту у облику слова Х. Цариградска Црква од њега води свој почетак, и зато Васељенски патријарх његов дан прославља свом свечаношћу своје катедре; Рим празнује његовог брата Петра 29. јуна, и сваке године те две катедре шаљу изасланства једна другој на празник. Он је заштитник Русије и Румуније, а његова глава враћена је у Патру 1964. године. Спомен: 30. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол ВарнаваЈосија, Левит са Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава, што значи син утехе (Дап. 4, 36). Продао је њиву и новац положио пред ноге апостолима, а кад је Павле дошао у Јерусалим као обраћеник коме нико није веровао, Варнава га је узео за руку и довео апостолима. Довео је Павла у Антиохију, и њих двојица отпловили су на Кипар на прво путовање, где је проконзул поверовао. Разишли су се због Јована Марка, и Варнава је повео Марка кући, на Кипар. По предању, каменован је у Саламини. Године 478. пронађен је његов гроб, са преписом Матејевог Јеванђеља на његовим грудима, и на основу тога цар је потврдио да Кипарска Црква, коју је основао апостол, ништа не дугује Антиохији: њена аутокефалност почива на том гробу. Спомен: 11. јун.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол и јеванђелист ЛукаЛекар љубљени (Кол. 4, 14), незнабожац и сапутник Светог Павла на његовим путовањима, који је остао уз њега кад су остали отишли. Написао је Јеванђеље које почиње благовешћу Захарији, а затим Благовестима и причом о Рождеству онако како ју је Богородица чувала у срцу своме, и његов наставак, Дела апостолска, у којима његово „ми“ обележава деонице пута на којима је био сапутник. Приче о блудном сину и о милостивом Самарјанину има само он. Предање га сматра првим иконописцем, који је живописао Мајку Божју за њеног живота, што Црква разуме као тврдњу да икона потиче од апостола. Упокојио се, по предању, у Беотији. Спомен: 18. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол и јеванђелист МаркоЈован звани Марко, у чије се мајке кући у Јерусалиму Црква сабирала на молитву, рођак Варнавин, који је са Павлом пошао на прво путовање и вратио се, и кога је Павле касније тражио јер му је био користан. Папије бележи да је постао Петров тумач и записао Петрову проповед, и зато је његово Јеванђеље кратко, журно и пуно онога што памти очевидац. Александријска Црква себе назива катедром Светог Марка: по њеном предању он ју је основао и око 68. године вучен је градским улицама до смрти. Његове мошти пренете су у Венецију 828. године. Спомен: 25. април.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол Јаков, брат ГосподњиПрви епископ Јерусалима и глас који је пресудио на Апостолском сабору, кад је Црква морала да одлучи да ли незнабошци морају да држе Закон: његов суд је био да им се не праве тешкоће (Дап. 15, 19). Написао је посланицу која каже да је вера без дела мртва. Православно предање израз „брат Господњи“ разуме онако како га је Црква одувек разумевала, као сина Јосифовог из ранијег брака, јер је Мајка Божја остала девица. Јосиф Флавије бележи да га је првосвештеник дао каменовати 62. године, а казивање које је сачувао Јевсевије вели да је збачен с Храма и убијен тољагом док се молио за своје убице. Најстарија литургија која се и данас служи носи његово име и служи се на његов дан. Спомен: 23. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети великомученик Димитрије СолунскиМлади официр из Солуна, пострадао око 306. године под Максимијаном, заштитник кога град од тада сматра својим. Према казивању које Црква чита, бачен је у тамницу јер је учио о Христу, и благословио је младог Нестора, који је изашао у арену и убио царевог првака међу гладијаторима; војници су послати у тамницу и копљима су пробили Димитрија. Над његовим гробом подигнута је у V веку велика базилика, која и данас стоји. Чуда Светог Димитрија, написана у VII веку, приписују му одбрану града у опсадама Словена и Авара. Мирисно уље које се скупљало на његовом гробу донело му је име Мироточиви. Његов празник је у граду нерадни дан. Спомен: 26. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети великомученик и исцелитељ ПантелејмонЛекар из Никомидије, син оца незнабошца и мајке хришћанке, кога је вери научио свештеник Ермолај; лечио је у име Христово и није узимао плату, и Црква га убраја међу бесребренике, светим лекарима који нису хтели да буду плаћени. Пошто су га пријавили други лекари, чији су болесници прешли к њему, пострадао је око 305. године под Максимијаном. Звао се Пантолеон, што значи сав лав, а глас с неба променио му је име у Пантелејмон, то јест свемилостиви. Спомиње се на водоосвећењу, на јелеосвећењу и на многим молитвословљима за болесне, а руски манастир на Светој Гори носи његово име и чува његову главу. Спомен: 27. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Григорије Ниски (око 335–395)Епископ ниски, млађи брат Светог Василија Великог и најсмелији ум међу Кападокијцима. Пре него што је постао епископ, био је ретор и живео у браку; аријанска странка га је једном збацила, а после Другог сабора, 381. године, царским законом именован је међу епископима општење с којима је било мерило Православља. Његов Живот Мојсијев тумачи успон на Синај као успон душе у таму у којој је Бог, а његово учење о епектази (да се душа довека пружа ка Богу, јер је Бог бесконачан, а такав је и пут) његов је дар Цркви. Његове речи о васпостављању свега једино су место на коме га Црква чита са опрезом, а не онако како је написао, и то отворено каже. Његова Катихетска беседа и спис О стварању човека и данас су темељна дела. Спомен: 10. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Јован Шангајски и СанфранцисканскиМихаил Максимович, избеглица пред Руском револуцијом, који се замонашио у Србији, а 1934. године послат је као епископ у Шангај. Спавао је, кад је спавао, седећи, служио Литургију сваког дана, ходао бос и прихватао сирочад са улица: кроз његов дом прошло их је око три хиљаде и пет стотина. Кад су 1949. године дошли комунисти, извео је цело своје стадо у логор на филипинском острву Тубабао и сам отишао у Вашингтон да убеди Конгрес да их прими. Потом је био архиепископ у Западној Европи, где је обновио поштовање западних светитеља из времена пре Раскола, а од 1962. године у Сан Франциску. Упокојио се 1966. године у Сијетлу. Руска Загранична Црква прославила га је 1994. године. Спомен: 19. јун (по старом календару — 2. јул по новом).ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Кирило ЈерусалимскиЕпископ јерусалимски средином IV века, кога су цареви аријанске странке три пута протеривали и три пута враћали, и који је на крају живота учествовао на Другом васељенском сабору. Његове „Катихезе“, одржане око 350. године у храму Гроба Господњег онима који су се током Великог поста припремали за крштење, најпотпунија су слика која постоји о томе како је древна Црква поучавала Символу вере. Пет „Мистагошких катихеза“ које за њима следе, у којима се новокрштенима у Светлој седмици тумаче крштење, миропомазање и Евхаристија, најстарије су сведочанство о евхаристијском претварању дарова призивањем Духа Светога; неки научници их приписују његовом наследнику Јовану. Спомен: 18. март.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Нектарије Егински (1846–1920)Анастасије Кефалас, рођен у Тракији 1846. године, радио је као дечак у једној продавници у Цариграду и на омоте робе коју је продавао исписивао стихове из Светог Писма. Замонашио се на Хиосу, студирао у Атини и хиротонисан је за митрополита пентапољског у Египту, где су га 1890. године клевете на патријаршијском двору уклониле без саслушања. Никада се није бранио. Као путујући проповедник проповедао је по грчким селима, четрнаест година управљао Ризаријевом богословијом у Атини, а 1904. године основао је женски манастир Свете Тројице на Егини, где је живео као његов духовник и баштован. Умро је 1920. године у Атини, у болничком одељењу за сиромашне. Један је од најомиљенијих светитеља новије Грчке, а његов гроб на Егини посећује се свакога дана. Прослављен 1961. године. Спомен: 9. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Николај Мирликијски (око 270–343)Епископ Мире у Ликији у IV веку, утамничен за време Диоклецијана и ослобођен за време Константина, и после Мајке Божје можда најомиљенији светитељ у хришћанском свету. Приче о њему најпре су приче о правди, а тек онда о чудима: злато које је ноћу бацио кроз прозор једног упропашћеног човека да његове три кћери не би биле продате, и тројица невиних које је скинуо са губилишта, зграбивши мач. Предање га смешта у Никеју и прича да је ударио Арија; најстарији спискови тамошњих епископа не помињу га, а Црква то ипак пева, као причу о томе колико вреди истина. Његове мошти однете су у Бари 1087. године, и тај дан се празнује. Западни Санта Клаус његов је далеки потомак. Спомен: 6. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети праведни богородитељи Јоаким и АнаРодитељи Богородице, који се спомињу на крају сваког богослужења, када свештеник помиње свете и праведне богоотце. Свето Писмо их не спомиње по имену. Предање које Црква опева, из древне књиге зване Протојеванђеље Јаковљево, казује о брачном пару посрамљеном због бездетности, о Јоакимовом приносу одбијеном у Храму, о Ани која се моли у свом врту крај врапчијег гнезда, и о анђелу посланом обома. Црква прославља зачеће њихове кћери 9. децембра, њено рођење 8. септембра, а њих дан после тога. По православном учењу, она је зачета као и свако дете: латински догмат да је била сачувана од Адамовог наслеђа није примљен. Спомен: 9. септембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети првомученик и архиђакон СтефанЈедан од седморице људи, првих ђакона, које су апостоли поставили да служе око трпеза, како би се сами предали молитви и речи, и први који је умро за Христа. Оптужен пред Синедрионом, одговорио је беседом која иде од Авраама до Храма и завршава се оптужбом његових судија, угледао небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу, и каменован је изван града, молећи се да им Господ не урачуна овај грех (Дап. 7, 60). Младић који је чувао хаљине био је Савле. Црква га назива архиђаконом и прославља га трећег дана Божића, тако да за празником рођења одмах следи прво рођење за небо. Његове мошти обретене су 415. године. Спомен: 27. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети пророк ИлијаТесвићанин, који је на три године затворио небо због идолопоклонства Ахава и Језавеље, кога су код потока хранили гаврани, а у Сарепти удовица чијег је сина васкрсао, и који је на Кармилу низвео огањ пред Валовим пророцима. Бежећи да спасе живот, ишао је четрдесет дана до Хорива и нашао Бога не у ветру, ни у трусу, ни у огњу, него у гласу тихом и танком (3. Цар. 19, 12). Није умро: огњена кола узнела су га, и поново се јавио са Мојсијем на Тавору, говорећи са Христом о Његовом исходу. Монаси Кармила и сваке пустиње узели су га за свог оца, а у Грчкој и на Кипру његове капеле стоје на врховима брда, што ближе небу, куда је и он отишао. Спомен: 20. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети равноапостолни Владимир, велики кнез кијевскиВелики кнез кијевски, паганин који је, по казивању самог летописа, подигао нове идоле, убио брата и држао стотине наложница, и који је послао изасланике да испитају вере, а они су му о Великој цркви у Цариграду казали да нису знали да ли су на небу или на земљи. Крстио се у Херсону 988. године, оженио се царевом сестром Аном и дао да се народ Кијева крсти у Дњепру. Летопис бележи промену у њему: хранио је сиромахе са своје трпезе и оклевао је да погуби чак и разбојнике, из страха од греха. Оснивао је школе и цркве и упокојио се 1015. године. Спомен: 15. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети равноапостолни Кирило и Методије (IX век)Два брата из Солуна, који су одрасли говорећи словенски, као што се говорило по селима око града. Константина, учењака, и Методија, некадашњег управитеља области који се замонашио, послали су 863. године цар и патријарх Фотије у Велику Моравску, на молбу њеног кнеза, који је тражио учитеље што би проповедали на народном језику. Константин је саставио азбуку, глагољицу, и браћа су превела Јеванђеља и богослужења. Немачко свештенство приговарало је да се Богу може служити само на јеврејском, грчком и латинском, а браћа су спор изнела у Рим и добила га. Константин је тамо умро 869. године, пошто је у монаштву примио име Кирило; Методије, кога су баварски епископи годинама држали у тамници, довршио је дело. Њихови ученици, прогнани, пренели су га у Бугарску, где је у спомен на Кирила настала ћирилица. Спомен: 11. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Сава, први архиепископ српскиРастко, најмлађи син српског владара Стефана Немање, који је са седамнаест година побегао у Свету Гору и тамо се замонашио; отац је пошао за њим и постао монах Симеон, и заједно су 1198. године основали српски манастир Хиландар. Године 1219. Сава је од патријарха у Никеји добио аутокефалност Српске Цркве и хиротонисан је за њеног првог архиепископа. Устројио је њене епархије, саставио њен зборник црквеног права, Законоправило, написао њену прву књижевност и измирио своју завађену браћу. Упокојио се 1236. године у Трнову. Године 1594. Османлије су спалиле његове мошти у Београду да би сломиле дух народа; на том месту стоји велики Храм Светог Саве. Спомен: 14. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Дионисије АреопагитСудија Ареопага који је поверовао кад је Свети Павле проповедао у Атини, по предању први епископ тог града и мученик. Списи који носе његово име, о божанским именима, о мистичком богословљу и о небеској и црквеној јерархији, обликовали су читаво апофатичко предање Истока, а уз то и велики део Запада. Савремена наука датира их око 500. године, четири века после човека из Дела апостолских, а Црква у томе није нашла разлог да их одбаци: схолије Јована Скитопољског, предате под именом Светог Максима Исповедника, и Максимово сопствено тумачење обезбедили су њихово православно читање, и управо се у том читању они примају. Светитељ се прославља на свој дан, а корпус стоји на сопственом ауторитету. Спомен: 3. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Игњатије Богоносац (око 35–108)Епископ Антиохије после апостола, ухапшен за време Трајана и под стражом спроведен преко Мале Азије да би у Риму био бачен зверима. Успут је написао седам посланица црквама, и оне су најјаснији прозор који постоји у Цркву поколења после апостола: епископ, презвитери и ђакони у сваком граду; Евхаристија која је тело Христово, лек бесмртности; и Црква коју је он први назвао саборном (кафоличанском), у реченици која се обично погрешно наводи: где се год појави епископ, онде нека буде и народ, као што је, где је год Исус Христос, онде саборна Црква. Молио је Римљане да га не спасавају. Пшеница сам Божја, писао је, и мељу ме зуби звери, да бих се показао чист хлеб Христов. Спомен: 20. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Иринеј Лионски (око 130–202)Епископ Лиона у Галији, рођен у Малој Азији, који је као дечак слушао Светог Поликарпа како говори о ономе што је чуо од апостола Јована, тако да су га од апостола делиле две карике, и он је то и сам рекао. Против гностика, који су учили о тајном знању изнад вере Цркве и о богу творцу нижем од истинитога Бога, написао је пет књига Против јереси, прво велико дело хришћанског богословља после Новог Завета. Његови одговори су они које Црква и данас даје: постоји један Бог, Који је створио свет и спасао га; вера је јавна и предаје се преко епископа цркава које су основали апостоли; а Христос у Себи возглављује Адама, проживљавајући наш живот изнова, исправно, од самог почетка. Слава Божја је жив човек, писао је, а живот човеков је гледање Бога. Спомен: 23. август.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Спиридон Чудотворац, епископ тримитунтскиПастир са Кипра, ожењен и отац једне кћери, који је постао епископ Тримитунта и наставио да чува овце. Пострадао је у последњем гоњењу и, по предању, дошао у Никеју, где је, како се казује, одговорио неком философу само једном циглом, из које је букнуо огањ, потекла вода, а у руци му остала глина: три, а једно. Црква га опева као простог и некњижевног, а ипак дораслог ученима, и као чудотворца чији су дарови били за сиромашне. Његово нетрулежно тело изнето је из Цариграда кад је град пао и 1456. године стигло на Крф, и Крф га од тада чува, носећи га улицама четири пута годишње. Спомен: 12. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциБлажена Ксенија ПетроградскаХриста ради јуродива у Петрограду XVIII века. Обудовевши у двадесет шестој години, кад јој је муж умро без исповести и причешћа, раздала је кућу и све што је у њој било, обукла његову униформу, одазивала се на његово име, а не на своје, и четрдесет пет година провела на улицама града, узимајући на себе његово покајање. Сматрали су је лудом, а потом светом. Ноћу је носила цигле градитељима цркве на Смоленском гробљу, а људи јој и данас пишу у капели над њеним гробом. Руска Црква прославила ју је 1988. године. Спомен: 24. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциБлажена Матрона МосковскаРођена слепа и без очију, у једном селу Тулске губерније, 1881. године, а од седамнаесте године није могла да хода. Совјетске деценије провела је премештана из једне собе у другу широм Москве, код свакога ко је хтео да је прими, молећи се с људима који су је непрестано проналазили, и упокојила се 1952. године, говорећи да долазе на њен гроб и разговарају с њом као да је жива. Тако су и чинили, у толиком броју да је гроб постао једно од ретких отворених места ходочашћа у Совјетском Савезу. Прослављена 1999. године, данас је међу најпосећенијим светитељима у Русији. Спомен: 19. април (по старом календару — 2. мај по новом).ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобна Макрина МлађаНајстарија од десеторо деце једне кападокијске породице која је Цркви дала три епископа, и, по казивању њеног брата Григорија Ниског, она која их је све поучила. Пошто јој је вереник умро, одбила је да се уда, претворила је породично имање у Аниси у женску заједницу у којој су она и њена мајка живеле са својим бившим слушкињама као једнаке, и привукла ка монашком животу свог брата Василија, који се из Атине вратио уображен. Григорије је написао њено Житије, а свој дијалог „О души и васкрсењу“ сместио је поред њене самртне постеље, где она с њим расправља о смрти и надвладава га. Упокојила се 379. године. Спомен: 19. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобна мати Параскева (Света Петка)Жена из XI века, из Епивата на Мраморном мору, која је још као дете дала своју одећу једном просјаку, напустила дом и живела као пустињакиња у пустињи крај Јордана, све док у сну није била опоменута да се врати кући да умре. Њене мошти прешле су после њене смрти дуг пут, пратећи судбину православних народа: у Трново у Бугарској, у Београд, у Цариград, а 1641. године у Јаши у Молдавији, где се чувају у саборном храму. Сваког октобра стотине хиљада поклоника данима стоје у реду да им се поклоне. Код Срба и Бугара зове се Петка. Спомен: 14. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Амвросије ОптинскиАлександар Гренков, наставник у духовном училишту, постао је монах Оптине пустиње, а од 1860. године и њен старац, примајући од зоре до ноћи бујицу људи који су му долазили из свих сталежа: сељаке са болесном кравом, студенте који губе веру и писце, Достојевског после смрти сина и Толстоја више пута. Његови савети били су кратки, једноставни и често шаљиви, а готово увек је био болестан. Основао је женски манастир у Шамордину и тамо се упокојио 1891. године. Старчество по коме је Оптина постала чувена, предато од Светог Пајсија Величковског, у њему је достигло свој врхунац. Прослављен је 1988. године. Спомен: 10. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Антоније ПечерскиЧовек из Љубеча који је као младић отишао у Свету Гору, тамо се замонашио и кога је игуман послао натраг у Рус да у њој засади монаштво. Око 1051. године ископао је себи пећину у стрмој обали изнад Дњепра код Кијева и живео у њој у ћутању; дошли су ученици и ископали своје пећине, и из тих пећина израсла је Печерска лавра. Изградњу обитељи препустио је Светом Теодосију, који јој је дао правило Студитског манастира, а сам је наставио да живи под земљом. Њих двојица су оци руског монаштва, а печерски светитељи почивају у ходницима које су они ископали. Упокојио се 1073. године. Спомен: 10. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Арсеније ВеликиРимљанин сенаторског сталежа, по предању васпитач синова цара Теодосија, који је око 394. године тајно напустио двор и отишао монасима у Скит. „Изреке пустињских отаца“ чувају глас који је чуо: Арсеније, бежи од људи и спашћеш се; и опет: бежи, ћути, тихуј, јер то су корени безгрешности. У пустињи је проживео педесет пет година, толико ћутљив да су посетиоци одлазили а да од њега нису чули ни реч, а памти се по сузама које је целог живота проливао над својим рукоделијем. Упокојио се око 449. године код Мемфиса, рекавши да је страх који осећа у тај час носио у себи од дана када је постао монах. Спомен: 8. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Арсеније КападокијскиСвештеник и учитељ у Фараси, грчком селу у Кападокији, више од педесет година, који је децу учио писмености, а цело село вери, и коме су ради исцељења долазили и хришћани и муслимани. Године 1924. крстио је једно дете из села и дао му своје име, Арсеније, рекавши да ће за собом оставити монаха: то дете постало је Свети Пајсије Светогорац. Исте године размена становништва искоренила је Фарасу, а он је пешице пошао са својим народом до мора, довео га у Грчку и упокојио се на Крфу четрдесет дана по искрцавању, као што је и рекао. Прославила га је Васељенска патријаршија 1986. године. Спомен: 10. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Герман Аљаски (око 1756–1836)Један од валаамских монаха послатих 1794. године са мисијом на Кодијак, у тадашњу Руску Америку, и онај који је остао. Никада није био рукоположен. Бранио је Алеуте и Алутиике од трговаца Руско-америчке компаније, који су их злостављали, и компанија га је због тога мрзела. Преселио се на Јелово острво, које је назвао Новим Валаамом, држао башту и школу за сирочад и неговао болесне током епидемије, када то нико други није хтео. Официрима једног брода из Петербурга говорио је да од овога дана, од овога часа, од овога минута треба да волимо Бога изнад свега. Упокојио се 1836. године и био је први светитељ прослављен у Америци, што је учинила Православна Црква у Америци 1970. године. Спомен: 9. август.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Григорије СинаитСинајски монах из XIV века који је молитви срца научио од једног старца на Криту и дошао у Свету Гору, где је затекао да је готово нико не упражњава. Тамо ју је поучавао, а затим, када су пљачкашки упади учинили Атос несигурним, прешао је у Парорију, у планинама између Византије и Бугарске, где је основао манастир у коме су се заједно обучавали бугарски, српски и грчки монаси. Преко његових ученика, пре свега Светог Теодосија Трновског, исихазам је прешао у словенске Цркве једно поколење пре него што је стигао у Русију. Његови списи о молитви налазе се у Добротољубљу. Упокојио се 1346. године. Спомен: 8. август (у Грчкој и Румунској Цркви 6. април).ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Доротеј ПалестинскиОбразован младић који је у VI веку ступио у манастир аве Серида код Газе, под руководством двојице великих стараца, Варсануфија и Јована, чија су писма њему сачувана, и који је касније основао свој манастир. Његове „Поуке“ монасима најпрактичнија су књига подвижничког предања и већ хиљаду четиристо година читају се наглас у манастирима. Најчувенија страница у њима црта круг у чијем је средишту Бог, а људи су на линијама које воде ка Њему: што су ближи Богу, то су ближи једни другима, а што су ближи једни другима, то су ближи Богу. Спомен: 13. август.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јевтимије ВеликиСвештеник из Мелитине у Јерменији, који је 406. године отишао у Палестину и постао отац монаха Јудејске пустиње, оснивајући лавре у којима су пустињаци преко седмице живели сами, а суботом и недељом се сабирали заједно. Крстио је једног арапског поглавицу и његово племе, који су се настанили поред лавре и добили свог епископа. После Халкидонског сабора, када га је већина палестинских монаха одбацила, он га се држао готово сам, и његов савет вратио је царицу Евдокију у заједницу са Црквом. Међу његовим ученицима био је и Свети Сава Освећени. Упокојио се 473. године, у доби од деведесет шест година. Спомен: 20. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јован РилскиБугарин који је као младић раздао све што је имао и отишао у планине да живи сам, најпре у шупљем храсту, а затим у пећини у планини Рили, где је деценијама живео о биљу и молитви. Ученици су се окупили упркос њему, а манастир који су подигли постао је Рилски манастир, који је кроз векове османске власти чувао бугарску писменост и веру. Цар је дошао да га види, а он му је вратио већину дарова. Његов „Завет“ ученицима опомиње их да се чувају новца и почасти. Упокојио се 946. године и заштитник је Бугарске. Спомен: 19. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јосиф ИсихастаЧовек преко кога се Исусова молитва у XX веку вратила на Свету Гору. Живео је у пећинама скита Мала Света Ана у правом сиромаштву, држао ноћно бдење и молитву срца са строгошћу која је плашила људе, и поучавао мало братство писмима и примером. Кад се упокојио 1959. године, Света Гора се празнила. Његови ученици и њихови ученици потом су преузели и поново испунили Филотеј, Каракал, Ксиропотам, Костамонит и Ватопед, и основали обитељи у Грчкој, на Кипру и у Америци, тако да највећи део светогорске обнове води порекло из те пећине. Васељенска патријаршија прославила га је 2020. године. Спомен: 16. август.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Јустин Ћелијски (Поповић)Српски монах, богослов и исповедник, кога су комунистичке власти деценијама држале у манастиру Ћелије, где му је било забрањено да предаје, а он је ипак писао. Његова Догматика Православне Цркве има три тома, а Житија светих дванаест, писаних руком, месец по месец, за Цркву која је остала без књига. Његова тема је да је Црква Богочовек Христос продужен кроз векове, и да је зато сваки хуманизам који се зауставља на човеку ампутација. Био је оштар критичар екуменизма какав се упражњавао за његовог живота и то је, не без цене, износио у штампи. Српска Црква прославила га је 2010. године. Спомен: 1. јун.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Макарије Велики (Египатски)Камилар из делте Нила, који је у тридесетој години отишао у Скитску пустињу и остао у њој шездесет година, и око кога је израсло једно од четири велика монашка насеља Египта. Изреке пустињских отаца чувају га као једног од најчешће навођених отаца пустиње, и као онога који је брату што га је питао како да се спасе одговорио да оде и говори мртвима, да их хвали и да их вређа, и да се научи од њиховог ћутања. Духовне беседе које круже под његовим именом спорног су ауторства и читају се због учења о срцу као месту где се човек сусреће с Богом, које је један од извора исихастичког предања. Спомен: 19. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Мојсеј МуринЕтиопљанин, роб у Египту, кога је господар отерао због крађе и насиља; постао је вођа разбојничке дружине од које се страховало дуж Нила, а затим монах у Скиту и свештеник. „Изреке пустињских отаца“ памте га као оца који није хтео да суди: позван на сабор да осуди једног брата, дошао је носећи пробушену корпу пуну песка и рекао: греси моји сипају се иза мене и ја их не видим, а дошао сам данас да судим туђим гресима. Када су око 405. године упали берберски разбојници, рекао је браћи да беже, а сам је остао са седморицом који нису хтели да га оставе, и убили су их. Спомен: 28. август.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Нил СорскиМонах који је у XV веку отишао у Свету Гору, тамо научио молитву срца и вратио се кући да у шумама на реци Сори оснује скит, у коме је неколико монаха живело у засебним келијама, радило својим рукама и ништа није поседовало. Написао је устав скитског живота састављен по Оцима Добротољубља. На сабору 1503. године заступао је оне који су сматрали да манастири не треба да поседују села и кметове, наспрам Светог Јосифа Волоцког, и изгубио је; обојица су светитељи, а спор између беспоседника и поседника провлачио се кроз руско монаштво вековима. Упокојио се 1508. године. Спомен: 7. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Пајсије Величковски (1722–1794)Свештенички син из Полтаве, који је напустио Кијевску академију јер га није учила ничему што је желео да зна, обишао манастире Молдавије и дошао на Свету Гору, где је почео да сакупља и исправља грчке текстове о молитви срца. Окупио је братство које је нарасло на неколико стотина монаха и превео га преко Дунава у Молдавију, у Драгомирну, Секу и најзад у Њамц, где је братија служила на црквенословенском и румунском и даноноћно преписивала и преводила. Његово словенско Добротољубље, штампано у Москви 1793. године, пренело је исихазам на север, у Русију, а преко његових ученика започело је старчество Оптине и руских стараца. Упокојио се у Њамцу 1794. године. Руска Црква прославила га је 1988, а Румунска 1992. године. Спомен: 15. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Пахомије ВеликиОтац општежитељног монаштва. Док је био регрут у римској војсци, у Тиви су га нахранили хришћани који за то нису ништа очекивали, и он је одлучио да служи њиховом Богу. После година проведених у пустињаштву основао је у Тавенисиоту манастир у коме су монаси живели под једним кровом, по једном правилу, за једном трпезом и под једним старешином, а то је облик који је од тада задржао готово сваки манастир на свету. Његово Правило стигло је на Запад у преводу блаженог Јеронима и стоји иза Правила Светог Бенедикта. До његове смрти по њему је живело девет мушких и два женска манастира. Спомен: 15. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Роман Слаткопојац (око 490–556)Сиријац из Емесе, ђакон у Бериту (Бејруту), а затим у Богородичиној цркви у Цариграду, који по предању није имао дара за појање све док му се уочи Рождества Христовог у сну није јавила Мајка Божја и дала му свитак да га поједе, а он је устао и запојао „Дјева данас Надсуштаственог рађа“. Та песма се и данас поје на празник. Он је мајстор кондака, дуге певане проповеди у стиховима, у којој се Свето Писмо драматизује разговорима његових ликова, са припевом који народ прихвата после сваке строфе. Предање му приписује хиљаду кондака; сачувано је око шездесет за које се поуздано зна да су његови. Понекад му се приписује и Акатист, а то приписивање је спорно. Спомен: 1. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Симеон СтолпникСиријски пастирчић чији је подвиг био сувише строг да би га иједан манастир задржао; око 423. године попео се на стуб код Алепа да би умакао мноштву које му је долазило, и тридесет седам година живео је на врху стубова, од којих је сваки био виши од претходног. Са стуба је проповедао двапут дневно, решавао спорове, писао царевима о одбрани Халкидонског сабора и обратио читава номадска племена. Теодорит, који га је посетио, сведок је очевидац. После његове смрти 459. године око стуба је подигнута велика црква, чије рушевине стоје северозападно од Алепа. Његов дан је први дан црквене године. Спомен: 1. септембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Софроније Атонски (Есекски)Руски сликар који је из Москве отишао у Париз, напустио уметност јер је проценио да га одводи од Бога, отишао на Свету Гору и тамо постао ученик, а потом и сведок Светог Силуана. Објавио је старчеве списе са опширним уводом, који је и сам по себи богословско дело, а 1959. године основао је у Толшант Најтсу у Есексу манастир у коме заједно живе монаси и монахиње. Његова сопствена књига, „Видећемо Га као што јесте“, јесте излагање о личности и о молитви за целога Адама, којој се научио од Силуана. Васељенска патријаршија прославила га је 2019. године. Спомен: 11. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Теодор Студит (759–826)Игуман Студитског манастира у Цариграду, од кога је створио заједницу од хиљаду монаха, са правилом рада, послушања, честе исповести и богослужбеног поретка, које су касније прихватиле Света Гора и Кијевопечерска лавра. Три пута је био прогнан: двапут зато што је одбио да благослови прељубнички поновни брак једног цара, и једном на шест година, у другом таласу иконоборства, пошто је на Цвети 815. године са својим монасима обишао у литији око манастира носећи иконе које је цар забранио. Његова Побијања иконобораца изоштрила су доказ Седмог сабора: икона приказује личност, а Христос је личност која може да се прикаже, па одбацити Његов лик значи порећи да је Он постао тело. Његова писма, више од пет стотина, носила су отпор док је био у тамници. Упокојио се 826. године. Спомен: 11. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциПреподобни Теодосије Велики, начелник општежићаКападокијац који је код Витлејема основао велики општежитељни манастир Јудејске пустиње, са гостопримницама, болницом, домом за старе и кућом за душевно оболеле, и са црквама у којима су Грци, Јермени и Беси из Тракије могли да служе свако на свом језику, док су се за причешће сви сабирали заједно. Он и Свети Сава Освећени постављени су за старешине свих монаха Палестине, он над онима који живе у општежићу, и отуда његов назив. Када је цар Анастасије покушао да наметне исповедање вере уперено против Халкидонског сабора, њих двојица су са амвона у Јерусалиму прочитали анатему на њега. Упокојио се 529. године, у доби од сто пет година. Спомен: 11. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета благоверна Тамара, царица грузијскаКрунисана 1184. године и титулисана као цар над царевима, владала је Грузијом у време њене највеће моћи и највећег процвата њене културе. На почетку владавине сазвала је црквени сабор ради реформе свештенства, градила је цркве и манастире, међу њима и пећински град Вардзију, слала дарове манастирима Атоса, Синаја и Јерусалима, и упамћена је по томе што је у својим судовима укинула смртну казну и сакаћење. Велики грузијски спев „Витез у тигровој кожи“ посвећен је њој. Место њеног гроба чувано је у тајности и никада није пронађено. Грузијска Црква поштује је као благоверну царицу. Спомен: 1. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета великомученица ВарвараПрема казивању које Црква чита, кћи богатог незнабошца који ју је затворио у кулу да је сачува од просилаца и од хришћана. Тајно је постала хришћанка и у купатилу које јој је он градио дала да се пробије трећи прозор, у част Свете Тројице. Кад је то сазнао, предао ју је намеснику, и после мучења сам ју је посекао, а на повратку кући убио га је гром. Због те смрти одавно јој се моле они који се боје изненадне смрти без покајања, и воле је широм православног света, од Леванта, где јело од куване пшенице које се спрема на њен дан носи њено име, до Русије. Спомен: 4. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета великомученица ЕкатеринаПрема казивању које Црква чита, млада племкиња из Александрије, велике учености, која је на једној незнабожачкој светковини изобличила цара, била приморана да се препире са педесет философа и обратила их, а они су због тога спаљени. Точак са шиљцима намењен њој сломио се, и она је посечена. Предање казује да су анђели пренели њено тело на гору Синај, а тамошњи манастир од средњег века носи њено име и чува њене мошти. Историчари је не налазе у раним изворима, а Црква је ипак прославља као оно што је у богослужењу одувек била: заштитница оних који траже мудрост и сведок да ученост припада Христу. Спомен: 25. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета великомученица МаринаПрема казивању које Црква чита, била је петнаестогодишња девојка из Антиохије Писидијске, кћи незнабожачког жреца, коју је одгајила дојиља хришћанка; намеснику је одбила и његове богове и његову просидбу. У тамници јој је, како се прича, дошао ђаво, а она га је зграбила и истукла чекићем, и тако је приказују на иконама; посечена је око 304. године. На Западу је знају као Маргарету. Њена десна рука чува се у манастиру Ватопеду на Светој Гори, а нарочито је воле на грчким острвима, где је њен дан један од летњих празника. Спомен: 17. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета мироносица равноапостолна Марија МагдалинаЖена из Магдале у Галилеји, из које је Христос изагнао седам демона, која је ишла за Њим и старала се о Њему, стајала крај крста када су ученици побегли, дошла на гроб са миром пре свитања и прва Га видела васкрслог, а Он ју је послао да јави апостолима. Црква је назива равноапостолном. Православно предање никада је није поистоветило са грешницом из Лк. 7: то поистовећење потиче из једне беседе папе Григорија Великог (Двојеслова) из 591. године и због њега ју је Запад хиљаду година сликао као покајницу. Исток ју је сачувао као сведокињу. По предању, проповедала је у Риму и изашла пред Тиберија са црвеним јајетом, одакле потичу васкршња јаја, а умрла је у Ефесу. Спомен: 22. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета првомученица и равноапостолна ТеклаМлада жена из Иконије која је са прозора слушала Светог апостола Павла како проповеда у суседној кући, раскинула веридбу и пошла за њим. Њена повест казује се у „Делима Павла и Текле“ из II века, која Црква чита ради сведочанства, а не као историју: осуђену на спаљивање, спасла ју је олуја; бачену зверима, бранила ју је лавица. Поучавала је и живот проживела близу Селевкије, где је њено светилиште постало једно од великих поклоничких места старог света; походила га је поклоница Егерија, а онамо је отишао да се моли и Свети Григорије Богослов. Црква је назива првомученицом међу женама и равноапостолном. Спомен: 24. септембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета преподобномученица Јелисавета ФјодоровнаПринцеза Елизабета Хесенска, унука краљице Викторије и сестра последње руске царице, удала се за великог кнеза Сергеја и по сопственом избору примљена је у Православну Цркву. Када јој је муж 1905. године погинуо од бомбе једног револуционара, отишла је у тамницу и замолила његовог убицу да се покаје. Продала је свој накит, основала у Москви манастир Светих Марте и Марије ради неге болесних и старања о сиромашнима и била његова игуманија. Ухапшена 1918. године, бачена је жива у рударско окно код Алапајевска заједно са онима који су били с њом, и одатле се чуло како певају. Њено тело почива у Јерусалиму, у храму Свете Марије Магдалине на Маслинској гори. Прославила ју је Руска Загранична Црква 1981, а Московска патријаршија 1992. године. Спомен: 5. јул (по старом календару — 18. јул по новом).ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета преподобномученица Марија Париска (Скобцова)Јелисавета Пиленко, песникиња петроградског књижевног света и револуционарка, 1918. године заменица градоначелника Анапе, која је емигрирала у Париз, сахранила кћер и 1932. године примила монашки постриг, под условом да не буде послата у манастир. Изнајмила је кућу у улици Лурмел и испунила је сиромасима: ту су били преноћиште, трпезарија и капела коју је сама украсила. За време немачке окупације она и отац Димитрије Клепињин издавали су Јеврејима крштенице и скривали људе у кући. Ухапшена је 1943. године и умрла је у Равенсбрику 31. марта 1945, послата у гасну комору — према предању које је потекло из логора, уместо једне друге жене. Васељенска патријаршија прославила ју је 2004. године, заједно са њеним сином и оцем Димитријем. Спомен: 20. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета преподобномученица Параскева РимљанкаХришћанка из Рима, из II века, названа по петку, дану Крста, јер је у петак рођена. Према казивању које Црква чита, раздала је наследство, проповедала и била мучена под Антонином Пијем, и вратила вид цару који је био ослепео; посечена је. Црква јој се моли за исцељење очију, а живопише се како држи посуду на којој су два ока. Широм Грчке, Кипра и Балкана има капела посвећених њој и извора названих по њој, а њен дан, усред лета, празник је у стотинама села. Спомен: 26. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета равноапостолна Нина, просветитељка ГрузијеМлада жена из Кападокије која је, по грузијском предању, у IV веку дошла у Картли као заробљеница или као поклоница, носећи крст од две гранчице винове лозе повезане њеном сопственом косом. Живела је крај престоног града Мцхете, молила се и исцељивала: најпре једно дете, затим краљицу Нану. Краљ Миријан се опирао све док, изгубљен у изненадној тами у лову, није призвао Бога Нининог и видео да се светлост враћа; он и његов народ крстили су се, и он је од цара затражио свештенике. Над местом где се молила подигао се храм Светицховели. Упокојила се у Бодбеу у Кахетији, где је сахрањена и где женски манастир чува њен гроб, а њен крст од лозе знамење је Грузијске Цркве. Спомен: 14. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвета равноапостолна Олга, велика кнегиња рускаКијевска кнегиња, удовица кнеза Игора, кога су убили Древљани, и чију освету над њима летопис приповеда ништа не ублажавајући. Владајући уместо малолетног сина, отишла је око 957. године у Цариград и тамо се крстила, као прва из владарске куће Руса која је постала хришћанка. Није успела да придобије сина Свјатослава, који је говорио да би му се дружина смејала, али је васпитала унука Владимира, који ће крстити земљу. Упокојила се 969. године и замолила да буде сахрањена по хришћански, без паганске тризне. Црква је назива Даницом пред сунцем. Спомен: 11. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Амвросије МедиоланскиРимски управитељ северне Италије који је 374. године ушао у саборни храм у Милану да одржи ред при спорном избору и чуо народ како виче да он буде епископ; још није био крштен, а за недељу дана био је и крштен и хиротонисан. Одбранио је град за Никејски символ вере од аријанске царице: са својим народом заузео је једну цркву и учио га химнама које су певали током опсаде, и тако је Запад научио да у цркви пева химне. Када је цар Теодосије 390. године дао да се у Солуну покоље на хиљаде људи, Амвросије му није допустио да се причешћује док не изврши јавно покајање, и цар га је извршио. Крстио је блаженог Августина. Спомен: 7. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Амфилохије Иконијски (око 340–394)Рођен је у Кесарији Кападокијској као син другог Амфилохија, брата Ноне, тако да је био брат од ујака Григорију Богослову. Учио је реторику код Либанија у Антиохији и бавио се адвокатуром у Цариграду, а онда је то оставио ради три године молитве у Озизали у Кападокији, дописујући се са Григоријем и Василијем. На Василијево наваљивање постао је 374. године епископ Иконије, и на његову молбу Василије је написао спис „О Светом Духу“, који је њему упућен. Одржао је у Иконији сабор о божанству Духа Светога, учествовао је на Другом васељенском сабору 381. године, а његови стихови Селевку, који набрајају књиге Светог Писма, убројани су међу каноне Цркве. Спомен: 23. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Андреј КритскиАрхиепископ Гортине на Криту и химнограф који је Цркви дао канон као облик. Његов Велики канон, двеста педесет тропара који пролазе кроз цело Свето Писмо и сваки лик у њему окрећу ка ономе који пева, чита се у четири дела у првој седмици Великог поста и цео у четвртак пете седмице. По предању, рођен је нем и први пут проговорио у седмој години, пошто се причестио, што Црква никада није престала да истиче о човеку који је потом написао више химни него готово ико. Спомен: 4. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол и јеванђелист МатејЛевије, цариник у Капернауму, у очима свог народа сарадник туђинске власти, који је устао од свог стола кад му је Христос рекао: „Хајде за мном“ (Мт. 9, 9), и приредио гозбу за своје другове царинике, на којој су фарисеји питали зашто Учитељ једе са грешницима. Његово Јеванђеље написано је, по најстаријем сведочанству, за Јевреје који су поверовали, и на сваком кораку показује Христа како испуњава Закон и пророке; у њему су Беседа на гори и Молитва Господња у облику у коме је Црква изговара. Предање га шаље да проповеда на Истоку и казује да је скончао као мученик. Спомен: 16. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети апостол ТомаБлизанац, који је рекао: „Хајдемо и ми да помремо с њим“ (Јн. 11, 16), кад се Христос упутио ка Јерусалиму, и кога није било увече у дан Васкрсења. Рекао је да неће веровати ако не види и не опипа (Јн. 20, 25), а недељу дана касније дошао је Христос и допустио му то, и Тома је одговорио првим јасним исповедањем у Јеванђељима да је Исус Бог: „Господ мој и Бог мој!“ (Јн. 20, 28). Црква ту недељу, прву после Васкрса, држи као његову, Томину недељу, и његово неверје назива добрим, јер је због њега Васкрсење постало нешто што је опипано. По предању хришћана Индије, који носе његово име, проповедао је тамо и убијен је копљем код Мадраса. Спомен: 6. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети благоверни кнез Александар НевскиКнез новгородски, а затим велики кнез владимирски у веку монголског освајања. Потукао је Швеђане на Неви 1240. године, по чему је добио своје име, и тевтонске витезове на леду Чудског језера 1242. године, а одбио је папину понуду савеза против Монгола под условом да се потчини Риму. Монголима је пристао да плаћа данак и четири пута је одлазио у Хорду да се заузме за свој народ, бирајући, како га Црква памти, да Рус спасе смирењем тамо где је није могао спасти оружјем. На самртној постељи примио је монашку схиму и упокојио се 1263. године. Спомен: 23. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети великомученик Артемије († 362)Војсковођа Константина Великог, који га је учинио патрицијем, и његовог сина Констанција, под којим је заповедао у Египту: један папирус из 360. године наводи Флавија Артемија као дукса Египта. Године 357. Констанције га је послао у Патру по мошти апостола Андреја, а спис о његовом страдању додаје и мошти Луке и Тимотеја, које су све положене у цркву Светих апостола у Цариграду. Када је Јулијан, који се вратио боговима, гонио Цркву, Артемије је отишао к њему у Антиохију, у лице му исповедио Христа и изобличио га, и 362. године био је мучен и посечен. Ђакониса Ариста пренела је његово тело у Цариград, где се његов гроб прочуо по исцељењима: збирка од четрдесет пет његових чуда, записаних крајем VII века, говори углавном о мушкарцима исцељеним од киле, и њему се за помоћ у тој болести обраћају и данас. Спомен: 20. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети великомученик Георгије (око 275–303)Римски официр из хришћанске породице из Кападокије и Палестине, пострадао у Никомидији 303. године, када је Диоклецијан започео последње и највеће гоњење, и један од првих мученика чије се поштовање раширило по целој Цркви. Црква га назива великомучеником и Победоносцем, а његова црква у Лиди, где је сахрањен, била је место ходочашћа већ у року од једног века. Аждаја на његовим иконама млађа је од његовог поштовања неколико стотина година и тумачи се онако како је насликана: као победа вере над непријатељем и као ратник који припада Христу. Заштитник је Грузије и Енглеске, војника и земљорадника, а његов пролећни празник, Ђурђевдан, један је од великих дана у години на Балкану и на Кавказу. Спомен: 23. април.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети великомученик Мина († око 304)Египћанин, рођен од незнабожачких родитеља средином III века и хришћанин од младости, који се истакао у римској коњици. Када су Диоклецијан и Максимијан наредили гоњење, положио је команду и повукао се да живи подвижнички; са око педесет година сишао је у град на један незнабожачки празник, исповедио Христа пред мноштвом и био бачен у тамницу, мучен и посечен, око 304. године, у Котуану у Фригији, према грчком Синаксару. Његово тело пренето је у завичајни Египат, а његово светилиште у Абу Мини, западно од Александрије, постало је једно од великих поклоничких места старог света, и мале глинене бочице с уљем носиле су се одатле кућама широм Средоземља. Александријска патријаршија сматра га својим, а Ираклион на Криту својим заштитником од Васкрса 1826. године, када су хришћани тог града веровали да их је он спасао. Спомен: 11. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети великомученик Теодор ТиронТек регрутовани војник у Амасији у Понту, који је одбио да принесе жртву; дали су му времена да се предомисли, а он га је искористио да запали храм мајке богова. Спаљен је жив око 306. године. Свети Григорије Ниски одржао је у његовом светилишту похвалну беседу у његову част, и она је најстарије сведочанство о њему. Црква га прославља и други пут, прве суботе Великог поста, сећајући се предања да се, када је Јулијан Отпадник наредио да се храна на цариградским пијацама пошкропи крвљу жртава, Теодор јавио епископу и рекао му да народ уместо тога храни куваним житом: зато се тога дана благосиља кољиво. Спомен: 17. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Герман, патријарх цариградскиПатријарх цариградски од 715. године, који се супротставио цару Лаву III када је 726. године започео рат против икона и који је четири године касније радије пристао да буде свргнут него да потпише. Његову одбрану икона наводи Седми васељенски сабор. Његова расправа „О Божанственој Литургији“, која сваки део службе тумачи као тренутак живота Христовог и небеског богослужења, вековима је била главни византијски коментар Литургије, а написао је и песме које Црква и данас пева на Богородичине празнике. Упокојио се у повучености око 740. године. Спомен: 12. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Григорије Чудотворац (око 210–270)Рођен у Неокесарији у Понту око 210. године, од угледних незнабожачких родитеља, пошао је да учи право, а уместо тога нашао је школу Оригенову у Кесарији Палестинској, где је остао пет година и постао хришћанин. Поставши епископ свог родног града, затекао је у њему седамнаест хришћана, а каже се да је, када је умро, око 270. године, у граду остало седамнаест незнабожаца. Григорије Ниски написао је његово житије, које казује како су му се јавили Богородица и Јован Богослов и предали му исповедање вере у Свету Тројицу које носи његово име; Василије Велики наводи га у спису „О Светом Духу“ као сведока вере, коју је Василијева баба Макрина научила од његових ученика. Чудеса која је чинио у Понту донела су му име Чудотворац. Спомен: 17. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Епифаније КипарскиПалестински монах који је знао јеврејски, сиријски, грчки, коптски и нешто латинског, а 367. године постао епископ Саламине на Кипру и управљао њом тридесет шест година. Његов Панарион, то јест Ковчежић с лековима, описује осамдесет јереси и за сваку даје лек, и за многе од њих једини је сачувани запис. Против оригенизма борио се с ревношћу која га је у дубокој старости довела у Цариград да се супротстави Светом Јовану Златоустом, о коме је био погрешно обавештен, а онда је напустио град и умро на мору, на путу кући, 403. године. Иконоборци су касније ширили под његовим именом списе против икона, које Седми васељенски сабор није признао као његове. Његов Анкорат садржи символ вере близак ономе који Црква исповеда. Спомен: 12. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Инокентије Московски, апостол Америке и СибираОжењени свештеник из Иркутска, који се добровољно јавио за Алеутска острва, 1824. године отпловио с породицом на Уналашку и у Америци провео највећи део од четрдесет година. Сам је саградио цркву и сам направио намештај, научио језик унанган, саставио за њега азбуку, превео на њега Јеванђеље по Матеју и написао на њему „Путоказ за Царство Небеско“, који се штампа и данас. Пошто му је умрла супруга, постао је епископ камчатски и алеутски, а завршио као митрополит московски. Православна мисија у Америци његово је дело колико и било чије. Прослављен 1977. године. Спомен: 31. март.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Јован Кронштатски (1829–1908)Парохијски свештеник педесет три године на једном месту: у саборном храму Светог апостола Андреја у Кронштату, поморској бази надомак Петербурга, где је стигао 1855. године и затекао град лучких радника, прогнаника и пијаница. Служио је Литургију сваког дана, што је било готово нечувено, и често је причешћивао свој народ, што је било још ређе. Основао је 1882. године Дом трудољубља, са радионицама, школом, склоништем и бесплатном трпезаријом, и раздавао готово све што су му давали. Пред крај су на сваку Литургију долазиле хиљаде људи, и он их је исповедао општом исповешћу, јер ниједан човек није могао да их исповеди једног по једног. Његов дневник, Мој живот у Христу, и данас је једна од најчитанијих књига руске духовности. Прославили су га Руска Загранична Црква 1964. и Московска патријаршија 1990. године. Спомен: 20. децембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Јован Милостиви († 619)Јован је рођен у Аматунту на Кипру, у богатој породици, и био је ожењен и остао удовац пре него што су житељи Александрије око 610. године замолили цара Ираклија да им га да за патријарха. Сматрао је да је свако ко може да даје дужан да даје: наредио је да се попишу градски сиромаси, којих је било око седам хиљада и пет стотина, хранио их је сваког дана и називао их својом господом, а црквено богатство трошио је на откуп заробљеника и збрињавање избеглица које су бежале пред персијским освајањем Палестине. Када су Персијанци кренули на Александрију, отпловио је кући на Кипар и упокојио се у Аматунту 619. године. Његово житије написао је један кипарски епископ, Леонтије Неапољски, а Лимасол празнује његов спомен у његовој цркви. Спомен: 12. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Климент ОхридскиУченик Светих Кирила и Методија, кога су после Методијеве смрти заједно са осталима протерали из Моравске, дошао је у Бугарску, где га је кнез Борис послао у Охрид да поучава. За седам година припремио је хиљаде словенских свештенослужитеља, а приписује му се да је саставио ћирилицу или је увео у употребу, да би Црква Словена могла да чита слова једноставнија од глагољице његових учитеља. Писао је беседе за празнике на једноставном словенском језику, да их свештеници читају наглас, а 893. године постао је први епископ словенског рода. Упокојио се 916. године и један је од седам светих просветитеља Бугарске Цркве, Седмочисленика. Спомен: 27. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Лав Велики, папа римскиЕпископ Рима од 440. до 461. године, кога Православна Црква убраја међу Оце. Његова посланица Флавијану Цариградском, Томос, изложила је да је Христос једна Личност у две природе, од којих свака чини оно што јој је својствено; у Халкидону је прочитана наглас и примљена уз клицање да је кроз Лава проговорио Петар и да је Кирило учио исто: епископи су је прихватили зато што су је проверили према Светом Кирилу, а не зато што је Рим проговорио. Он сам одбио је да прихвати двадесет осми канон сабора, који је Цариграду дао друго место. Године 452. сусрео се са Атилом крај реке Минчо у северној Италији, и Рим је био поштеђен. Спомен: 18. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Марко Ефески (1394–1444)Мануил Евгеник, учитељ реторике који се замонашио и 1437. године постао митрополит ефески, на катедри Светог Јована, да би на сабор о унији у Ферари и Фиренци отишао као водећи богослов грчке делегације. Петнаест месеци, док је царство тражило помоћ Запада против Турака, расправљао је о Филиокве, чистилишту, епиклези и папским претензијама, а када је Грцима предочен декрет о унији, он једини од присутних епископа није хтео да га потпише. Код куће је постао глас оних који су је одбацили, а њих је била већина Цркве: свештенство и народ Цариграда нису хтели да приме унију, а источни патријарси су је се одрекли. Упокојио се 1444. године, тражећи да се на његовом погребу не моли нико ко ју је прихватио. Прослављен 1734. године. Спомен: 19. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Методије Исповедник, патријарх цариградскиМонах из Сиракузе на Сицилији који је иконоборачком цару Михаилу II однео папино писмо у одбрану икона, због чега је бичеван и годинама затворен у гробници на једном острву, заједно са два разбојника. Ослобођен, наставио је да брани иконе. Године 843, после смрти последњег цара иконоборца, царица Теодора постарала се да постане патријарх, и те године, у прву недељу Великог поста, поново су унели иконе у Свету Софију: то је Торжество Православља, који Црква сваке године празнује у ту недељу, Недељу Православља, и ради кога је састављен Синодик. Упокојио се 847. године. Спомен: 14. јун.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети мученик Јустин Философ (око 100–165)Философ из града Флавија Неаполис у Самарији, који је прошао кроз школе (стоичку, перипатетичку, питагорејску, платоничку) и кога је Христу привео један старац на морској обали, рекавши му да су пророци видели оно што су философи тражили. Задржао је свој философски плашт, отворио школу у Риму и написао неке од првих разложних одбрана вере упућених царевима. Његово учење да су семена Логоса била расејана међу Јелинима, тако да све што је ико добро рекао припада хришћанима, дало је Цркви начин да прими оно што је у философији било истинито. Његова Прва апологија садржи најстарији опис недељне Евхаристије изван Новог Завета. Пошто га је пријавио један супарник, посечен је у Риму са шесторицом својих ученика око 165. године. Спомен: 1. јун.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети мученик Лонгин СотникСотник који је заповедао при Распећу и који је, када се земља затресла у часу Христове смрти, рекао: „Заиста овај бијаше Син Божији“ (Мт. 27, 54). Предање га назива Лонгином, Кападокијцем који је служио под Пилатом у време цара Тиберија, и његовом одреду приписује и печаћење и чување гроба, тако да је био и сведок Васкрсења. Одрекао се чина и богатства и са двојицом својих војника вратио се у Кападокију да проповеда Васкрсење. Када су војници дошли у Кападокију да га убију, примио их је као госте и дао да му се припреми гроб, и он и његова два сапутника били су посечени. Његову главу однели су у Јерусалим као доказ његове смрти, а једна слепа удовица из Кападокије, којој је у сну показано где лежи, пронашла ју је изван града и прогледала. Спомен: 16. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Никола КавасилаМирјанин из Солуна у XIV веку, дворски званичник и пријатељ царева, који је, а да никада није рукоположен, написао две од најлепших књига православног богословља. Његово „Тумачење Свете Литургије“ објашњава службу као дело Христово и приношење целе Цркве и брани епиклезу од латинских богослова његовог времена. „О животу у Христу“ приказује хришћански живот као живот који извире из крштења, миропомазања и причешћа, а не из личног напора: Свете Тајне су сам Христос који нам се даје, а светост је живети оно што смо примили. Стајао је уз Светог Григорија Паламу. Васељенска патријаршија прославила га је 1983. године. Спомен: 20. јун.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети праведни Лазар ЧетвородневниПријатељ Христов из Витаније, због чије су смрти Исусу удариле сузе и кога је Он после четири дана позвао из гроба, још увијеног у погребне повоје. Првосвештеници су се договорили да убију и њега, јер су многи због њега поверовали. Предање Кипарске Цркве казује да је побегао онамо, да су га Варнава и Павле поставили за епископа китијског и да је живео још тридесет година; његов гроб је испод цркве која носи његово име у Ларнаки, где су 1972. године испод олтара пронађене кости. Цела Црква суботу пред Цвети посвећује њему: то је Лазарева субота, када се Васкрсење најављује седмицу раније. Спомен: 17. октобар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети равноапостолни Николај ЈапанскиИван Касаткин, који је завршио Смоленску богословију, прочитао је један опис Јапана и добровољно се јавио за конзуларну капелу у Хакодатеу, где је стигао 1861. године. Осам година посветио је језику, историји и будистичким и шинтоистичким класицима пре него што је покушао да проповеда, по начелу да мисионар који није разумео један народ нема шта да му каже. Први кога је обратио био је Савабе Такума, шинтоистички свештеник и мачевалац, који је дошао да га убије, а остао да се с њим расправља. Превео је богослужења и велики део Светог Писма на јапански, подигао саборни храм у Токију, а у рату 1904. године рекао је јапанским православним верницима да се моле за своју земљу, док сам није служио, и старао се о руским заробљеницима. Прослављен 1970. године. Спомен: 3. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети равноапостолни цар Константин и царица ЈеленаЦар који је окончао гоњење и мајка која је кренула да тражи места из Јеванђеља, који се заједно, истога дана, прослављају као равноапостолни. Константин је видео знак крста пред битку код Милвијског моста 312. године, следеће године дао је Цркви слободу, сазвао је епископе у Никеју 325. године и основао Цариград. Крштен је тек на самрти, 337. године, и то од епископа наклоњеног аријанству, и Црква се није претварала да је било другачије. Јелена је, у својим седамдесетим годинама, око 326. године отпутовала у Свету земљу, где је на Голготи пронађен Крст, а њен син подигао је над тим местом Храм Гроба Господњег и цркве у Витлејему и на Маслинској гори. Празник Воздвижења Часног Крста чува спомен на оно што је она пронашла. Спомен: 21. мај.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Рафаило БруклинскиРафаило Хававини, рођен у Бејруту у породици из Дамаска, школован на Халки и на Кијевској духовној академији, дошао је 1895. године у Њујорк на позив православних досељеника из Сирије, који нису имали свештеника што говори њихов језик. Подигао је Саборни храм Светог Николаја у Бруклину, обилазио цео континент пешице и возом тражећи расејане православне породице, основао тридесетак парохија и један часопис на арапском језику, а 1904. године постао је први православни епископ хиротонисан у Северној Америци, руком Светог Тихона. Упокојио се 1915. године. Прославили су га Православна Црква у Америци и Антиохијска архиепископија 2000. године. Спомен: 27. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Григорије V, патријарх цариградскиТри пута патријарх цариградски, који је подизао школе и штампао књиге и који је био на патријаршијском трону када је 1821. године почео грчки рат за независност. Под притиском султана изрекао је одлучење против устанка, и то није спасло ни њега ни његово стадо. На Васкрс, 10. априла 1821. године, после служења Литургије, обешен је у својим одеждама о главну капију Патријаршије, а његово тело бачено је у Босфор; грчки морнари су га извукли и однели у Одесу, а 1871. године пренето је у Атину. Та капија је од тада затворена. Прослављен је 1921. године. Спомен: 10. април.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Григорије, просветитељ ЈерменијеАпостол Јерменије. Васпитан као хришћанин у Кесарији Кападокијској, вратио се у Јерменију, где га је краљ Тиридат III бацио у јаму у Хор Вирапу, у којој га предање држи тринаест година. Кад је краљ пао у лудило, управо га је Григорије, изведен из јаме, исцелио, и на размеђи III и IV века Тиридат се крстио, а Јерменија је постала прво краљевство које је исповедило Христа. Григорије је хиротонисан за епископа у Кесарији и уредио је Цркву своје земље, а његов саборни храм у Ечмијадзину стоји и данас. Живео је много пре него што је Халкидон одвојио Јерменску Цркву од Православне, и обе га прослављају. Спомен: 30. септембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Климент, папа римски († око 101)Климент, из угледне римске породице и образован у грчком, дошао је до вере преко апостола Петра и постао, према старим списковима, трећи епископ Рима после њега, од око 92. године. Његова посланица Римске цркве Коринтској цркви, написана око 96. године да би се изгладила свађа у којој су њени презвитери били збачени, најстарији је хришћански спис изван Новог Завета чији је писац познат. Предање казује да је прогнан у каменоломе на Криму, где су многи преко њега дошли до крштења, и да је бачен у море с котвом о врату. Године 861. Константин, потоњи Свети Кирило, пронашао је у Херсонесу мошти за које се сматрало да су његове и пренео их у Рим. Спомен: 24. новембар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Поликарп Смирнски (око 69–155)Епископ смирнски, ученик апостола Јована и потом учитељ Светог Иринеја. У старости је отпутовао у Рим да са тамошњим епископом разговара о дану празновања Васкрса, и њих двојица су се растали у миру, држећи се различитих обичаја, што Црква од тада памти као начин на који треба да се оконча неслагање око праксе. Ухапшен у осамдесет шестој години и позван да похули Христа како би се спасао, одговорио је: „Осамдесет и шест година служим Му, и ништа ми нажао није учинио; како онда могу да хулим на Цара свога, који ме је спасао?“ Повест о његовој смрти, коју је његова црква написала другој цркви, најстарији је спис о мучеништву изван Новог Завета и прво место на коме се види да Црква празнује дан мученикове смрти као његов рођендан. Спомен: 23. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Софроније ЈерусалимскиУчени човек из Дамаска који је са својим пријатељем Јованом Мосхом обилазио манастире Истока; Мосхов „Луг духовни“ бележи шта су тамо затекли. Он је први увидео да компромис о једној енергији у Христу, за који се цар надао да ће поново ујединити Цркву, жртвује Његово човештво, а као патријарх јерусалимски од 634. године изложио је у својој „Саборној посланици“ одговор који је касније дао Шести васељенски сабор. Године 638, док је град био под опсадом, предао је Јерусалим калифу Омару и умро неколико месеци касније. Написао је „Житије Свете Марије Египћанке“, а молитве Великог водоосвећења предање приписује њему. Спомен: 11. март.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети страстотерпци Борис и ГљебДва млада сина Светог Владимира, убијена 1015. године по наређењу старијег брата Свјатополка у борби за Кијев. Борис је са собом имао очеву војску, али није хтео да је поведе против брата; отпустио ју је и у молитви чекао људе који су дошли да га убију, а убрзо затим убијен је и Гљеб. Нису пострадали због исповедања вере, па ипак их је Руска Црква учинила првим својим светитељима, као страстотерпце: оне који неправедну смрт примају без отпора, по подобију Христовом. Тај лик светитеља својствен је Руској Цркви и почиње од њих. Спомен: 24. јул.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Тарасије, патријарх цариградскиМирјанин и царски секретар, који је 784. године постао патријарх цариградски по жељи царице Ирине и под сопственим условом да сабор обнови поштовање икона. Први покушај, 786. године, растурили су војници одани иконоборачкој странци; други, у Никеји 787. године, састао се под његовим председништвом и постао Седми васељенски сабор, који је утврдио да иконе треба поштовати и да њихова част прелази на онога кога приказују. Био је познат по старању о сиромашнима и по строгости сопственог живота. Упокојио се 806. године. Спомен: 25. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Теофан Затворник (1815–1894)Георгије Говоров, свештенички син који је постао учени монах, служио је у Руској духовној мисији у Јерусалиму и у Цариграду и био епископ у Тамбову и Владимиру пре него што је 1866. године затражио да се повуче. У Вишинској пустињи затворио се у две собе последње двадесет две године свог живота, сам служио Литургију и писао. Превео је Добротољубље на руски у пет томова и прилагодио га читаоцима у свету, написао Пут ка спасењу, тумачио Псалме и посланице апостола Павла и одговарао на писма: двадесет или четрдесет дневно, свакоме ко му је писао, и тако је највећи део његовог учења о молитви срца стигао до обичних људи. Прослављен 1988. године. Спомен: 10. јануар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Тихон ЗадонскиСин сиромашног сеоског црквењака, постао је епископ воронешки, за четири године се радом исцрпео до болести и повукао се у манастир у Задонску, где је последњих четрнаест година провео у келији, дајући сиромасима све што је имао. Написао је дела „О истинском хришћанству“ и „Духовно благо сабрано из света“, које у свему, од узоране њиве до пећи, налази јеванђелску поуку. Био је познат по томе што је подносио увреде не узвраћајући на њих, а једном је замолио за опроштај једног племића који га је ударио. Достојевски се угледао на њега када је стварао старца Зосиму. Упокојио се 1783, а прослављен је 1861. године. Спомен: 13. август.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Тихон, Патријарх московски (1865–1925)Василије Белавин, син сеоског свештеника, који је од 1898. до 1907. године био епископ алеутски и северноамерички, пренео седиште епархије у Њујорк, подигао тамо саборни храм Светог Николаја и основао манастир Светог Тихона у Пенсилванији. У новембру 1917. године, једанаест дана пошто су бољшевици узели власт, обновљени Сабор Руске Цркве изабрао га је за патријарха московског, првог после два века, и он је водио Цркву кроз прве године гоњења. Предао је анатеми оне који проливају невину крв, протестовао 1922. године против одузимања црквених драгоцености, био ухапшен и годину дана држан у затвору, а потом под надзором у Донском манастиру све до своје смрти, на Благовести 1925. године. Прославили су га Руска Загранична Црква 1981. и Московска патријаршија 1989. године. Спомен: 25. март (по старом календару — 7. април по новом).ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети Фотије Велики (око 810–893)Најученији човек Византије IX века, мирјанин и царски секретар, постављен за патријарха цариградског 858. године за шест дана, од мирјанина до патријарха, када је његов претходник био приморан да се повуче. Папа Николај I одбио је да га призна, а спор који је уследио био је први отворени раскид између Рима и Истока. Фотије је одговорио на оном пољу које је било пресудно: у својој Окружној посланици из 867. године и у Мистагогији Светог Духа назвао је Филиокве, које се тада ширило на Западу, изменом Символа вере и заблудом о Светој Тројици. Збачен и поново враћен, председавао је сабором 879–880. године, коме су присуствовали и легати самог Рима и који је забранио сваки додатак Символу вере. Управо су под њим Кирило и Методије отишли Словенима. Његова Библиотека чува сажетке и изводе стотина старих књига, од којих су многе иначе изгубљене. Спомен: 6. фебруар.ВажнаСветитељи и Свети ОциСвети четрдесет мученика севастијскихЧетрдесет војника римске легије стациониране у Севастији у Јерменији, који су око 320. године, под Ликинијем, одбили да принесу жртву, па су их свукли и оставили преко целе ноћи на залеђеном језеру, а на обали је било наложено топло купатило за свакога ко се одрекне Христа. Један је отишао. Умро је на прагу, а један од стражара, видевши како венци силазе на тридесет деветорицу, збацио је са себе одећу и изашао на лед да их буде четрдесет. Свети Василије Велики проповедао је о њима у Кесарији једно поколење касније, и Црква од тада о њима приповеда по његовој беседи. Њихов дан обично пада у Велики пост и тада се празнује Литургијом пређеосвећених дарова. Спомен: 9. март.Светитељи и Свети ОциПреподобна Меланија Римљанка (око 383–439)Меланија је рођена у Риму око 383. године, у једној од његових најбогатијих породица, и са четрнаест година удата је за Апинијана, иако је желела да буде монахиња. Када су им умрла оба детета, наговорила је мужа да с њом живи као брат са сестром у служењу Богу, и заједно су продавали имања широм царства да би хранили сиромахе, ослобађали хиљаде робова и зидали цркве и манастире у Италији, Африци и на Истоку. Најзад су се настанили у Јерусалиму, где је она после Апинијанове смрти живела у келији на Маслинској гори и поред ње основала женску и мушку обитељ. Ту се и упокојила, последњег дана 439. године. Спомен: 31. децембар.Светитељи и Свети ОциПреподобни Герасим ЈорданскиМонах из Ликије који је у V веку основао лавру близу Јордана, у којој су пустињаци преко седмице живели сами о хлебу, води и урмама, а суботом и недељом долазили у општежиће. Као млад монах једно време се повео за Евтихијевим учењем, а Свети Јевтимије га је вратио. „Луг духовни“ казује причу по којој га приказују на иконама: о лаву који му је дошао хром, коме је он излечио шапу, који је остао и служио манастиру, а када је старац умро, легао је на његов гроб, није хтео да једе и ту је угинуо. Упокојио се 475. године. Спомен: 4. март.Светитељи и Свети ОциПреподобни Данило Столпник (409–493)Посвећен Богу од својих родитеља, Данило је већ са дванаест година био у манастиру, а као млад монах срео је Симеона Столпника на његовом стубу и примио од њега благослов. Настанио се у Анапли на Босфору, изнад Цариграда, и после Симеонове смрти, 460. године, попео се на свој стуб, на коме је стајао тридесет три године, по жези и снегу, молећи се, саветујући и исцељујући; цар Лав подигао му је виши стуб и поред њега цркву. Само једном је сишао: 476. године, када је узурпатор Василиск издао указ против Халкидонског сабора, Данило је ушао у град, изобличио га пред народом, и указ је повучен. Упокојио се на свом стубу 493. године, стар осамдесет четири године. Спомен: 11. децембар.Светитељи и Свети ОциПреподобни исповедник Георгије Карслидис (1901–1959)Атанасије Карслидис рођен је 1901. године у Аргирополису у Понту и рано је остао сироче. Са седам година отишао је на поклоњење у манастир Панагија Сумела и ту остао као искушеник; замонашен је 1919. године са именом Симеон и рукоположен за ђакона. Прогнан заједно са понтским Грцима, живео је у Грузији под Совјетима, где је био затваран, извођен на подсмех и осуђен на стрељање, и остао жив. Рукоположен за свештеника 1925. године, када је добио име Георгије, постао је духовник многима, а 1929. године дошао је у Сипсу, данас Таксијархес, код Драме у Македонији, где је провео преосталих тридесет година живота; бугарски окупатори осудили су га на смрт 1941. године, и опет је поштеђен. Упокојио се 4. новембра 1959. године, а 2008. године патријарх Вартоломеј прогласио га је светим у манастиру који је ту основао. Спомен: 4. новембар.Светитељи и Свети ОциПреподобни Јаков ЕвијскиЈаков Цаликис, рођен у Малој Азији 1920. године и као дете доведен у Грчку при протеривању 1922. године, одрастао је у једном селу на Евији, замонашио се у манастиру Преподобног Давида Старца и од 1975. године био је његов игуман. Проводио је дуге сате исповедајући мноштво које је долазило у манастир, био познат по својој једноставности и по дару исцељивања, и говорио за себе да је неук човек који зна само службе. Упокојио се на празник Ваведења Пресвете Богородице 1991. године. Прославила га је Васељенска патријаршија 2017. године. Спомен: 22. новембар.Светитељи и Свети ОциПреподобни Јован Лампадски (X век)Јован је рођен у X веку у селу Лампаду на Кипру, као јединац, дуго измољен, свештеника по имену Киријак и његове жене Ане. Са осамнаест година верен је за кћер једне богате породице, иако је желео да цео свој живот посвети Богу, а када је одустао, њени су то схватили као увреду и наговорили једног врачара да му отрује храну. По свом обичају, јео је мало и остао жив, али је ослепео. Опростио им је и са својим слугом, другим Јованом, отишао у манастир Светог Ираклидија у долини Маратаса, где је живео као пустињак, познат по исцељивању бесомучних, све док се није упокојио са двадесет две године, 4. октобра. Манастир, преко реке од Калопанајотиса, данас носи његово име и убраја се међу осликане цркве Троодоса које је УНЕСКО 1985. године уврстио на Листу светске баштине: његов гроб је у манастирској капели, а његова глава у сребрном ковчежићу поред гроба. Спомен: 4. октобар.Светитељи и Свети ОциПреподобни Маркел, игуман манастира неспавајућих († 485)Маркел је био родом из Апамије у Сирији, учио је у Антиохији и Ефесу и придружио се братству које је Александар Неспавајући окупио близу Цариграда и чији су монаси без престанка, дан и ноћ, славили Бога, тако што је један хор смењивао други. После Александра и његовог наследника постављен је, против своје воље, за игумана, и под њим су акимити, „неспавајући“, у хоровима оних који говоре грчки, латински и сиријски, постали најчувенија обитељ у граду; саградио је велику цркву, болницу и прихватилиште за бескућнике. Стајао је уз Халкидонски сабор против учења Евтихијевог, и на сабору и после њега, и упокојио се у миру 485. године. Спомен: 29. децембар.Светитељи и Свети ОциПреподобни Неофит ЗатворникСин земљорадника из Лефкаре на Кипру, који је од уговореног брака побегао у манастир, тамо као младић научио да чита, а затим отишао на поклоњење у Свету земљу, али тамо није нашао места за пустињачки живот. Године 1159. уклесао је себи ћелију у стену изнад Пафа, Енклистру, дао да се живопише и живео у њој шездесет година, док је испод њега растао манастир. Написао је типик, беседе и тумачења, и горак спис о невољама Кипра кад је Ричард Лављег Срца 1191. године заузео острво и продао га темпларима, а затим Лузињанима: то је први глас кипарског Православља под латинском влашћу, која је трајала скоро четири стотине година. Његова ћелија и њене фреске сачуване су. Спомен: 24. јануар.Светитељи и Свети ОциПреподобни Неофит, Игњатије, Прокопије и Нил МахераскиНеофит и Игњатије, пустињаци из Јорданске пустиње, дошли су на Кипар и 1145. године, по предању обитељи, нашли у једној пећини на гори Махерас икону Богородице за коју се верује да ју је насликао апостол Лука; 1148. године основали су око ње манастир. После Неофитове смрти, Игњатије и монах Прокопије отишли су у Цариград и од цара Манојла Комнина добили целу гору и статус ставропигије, која не потпада ни под једног месног епископа. Нил, који им се придружио, постао је први игуман, проширио цркву и оставио манастиру писано општежитељно правило које носи његово име. Спомен: 13. децембар.Светитељи и Свети ОциСвета великомученица Анастасија УзорешитељницаРимљанка која је у последњем гоњењу потрошила своје богатство идући од тамнице до тамнице, хранећи, умивајући и видајући исповеднике у оковима, и која је спаљена у Сирмијуму око 304. године. Њено име значи васкрсење. Њене мошти пренете су у Цариград у V веку, а због исцељења за која су јој се молили прозвали су је Фармаколитрија, она која разрешава дејство отрова и чаробних напитака. Манастир који носи њено име код Солуна чува честицу њених моштију од IX века. Спомен: 22. децембар.Светитељи и Свети ОциСвета Олимпијада ђаконисаБогата цариградска удовица, која је мужа изгубила пре него што су истекле две године брака, одбила је другог мужа кога јој је цар наменио, рукоположена је за ђаконису и своје богатство дала Цркви и сиромасима преко заједнице жена поред саборног храма. Била је најближа пријатељица Светог Јована Златоустог, а када је он прогнан, изведена је на суд и новчано кажњена због верности њему. Сачувано је седамнаест његових писама упућених јој из изгнанства, међу најличнијим што је написао, о страдању и малодушности. Упокојила се у изгнанству у Никомидији око 408. године. Спомен: 25. јул.Светитељи и Свети ОциСвета преподобномученица Анастасија РимљанкаОставши сироче са три године, Анастасија је васпитана у женском манастиру близу Рима код његове игуманије Софије и ту је постала монахиња. У једном од гоњења III века управитељ Проб наредио је да је доведу пред њега и наговарао ју је да поштеди своју младост и лепоту, да се поклони боговима и да се уда; она је одговорила да не познаје другу младост и лепоту осим оних које даје Христос. Наредио је да је свуку, бију и сакате, и најзад да је посеку; хришћанин по имену Кирил, који јој је донео воде, посечен је због тога. Софија и још двоје сахранили су је. Њена десна голењача чува се у манастиру Григоријату на Светој Гори. Она није Света Анастасија Узорешитељница, чији је спомен 22. децембра. Спомен: 29. октобар.Светитељи и Свети ОциСвета Тавита из ЈопеУченица из Јопе, луке у Јудеји, „пуна добрих дјела и милостиња“; њено арамејско име, Тавита, на грчком гласи Доркас, што значи газела (Дап. 9, 36). Када се разболела и умрла, ученици су послали у оближњу Лиду по Петра, а удовице су га дочекале плачући и показујући му кошуље и огртаче које им је сашила. Он их је све извео напоље, клекнуо, помолио се и рекао: „Тавито, устани!“ Она је отворила очи и села, и многи у Јопи су поверовали (Дап. 9, 36–42). Црква памти да је поживела још много година у истом служењу. У Јафи руска црква Светог Петра, освећена 1894. године, стоји на истом имању на коме је и пећинска гробница коју предање сматра њеном. Спомен: 25. октобар.Светитељи и Свети ОциСвети апостол ФилимонХришћанин из Колоса у Фригији, ученик Павлов, у чијем се дому окупљала црква тога града и коме је Павле написао најкраћу од својих посланица. Његов роб Онисим нанео му је неправду и побегао, срео Павла у тамници и од њега примио крштење, а Павле га је вратио са посланицом, молећи Филимона да га прими „не више као роба, него више од роба, брата љубљенога“ (Флм. 16). Посланица шаље поздрав и Апфији, по предању његовој жени, и Архипу, „саборцу нашем“ (Флм. 2). Предање убраја Филимона међу Седамдесеторицу и казује да су он, Апфија и Архип пострадали као мученици у Колосима за време Нерона. Спомен: 22. новембар.Светитељи и Свети ОциСвети бесребреници Козма и Дамјан, родом из АсијеДва брата из Мале Азије, којима је отац умро док су били мали, а мајка, Теодотија, васпитала их је у вери и побринула се да изуче лекарску вештину. Лечили су бесплатно, држећи се Господње речи онако како гласи: „на дар сте добили, на дар и дајите“ (Мт. 10, 8), и зато их Црква назива бесребреницима, грчки анаргири, „без сребра“; предање додаје да су лечили и животиње. За разлику од друга два пара истог имена, римских, чији је спомен 1. јула, и арабљанских, 17. октобра, који су пострадали као мученици, ова двојица су се упокојила у миру. Помињу се заједно са Пантелејмоном и осталим светим лекарима бесребреницима у молитви Светог јелеосвећења. Спомен: 1. новембар.Светитељи и Свети ОциСвети Лука Кримски (1877–1961)Валентин Војно-Јасенецки, хирург, који је, пошто му је жена умрла 1919. године, рукоположен за свештеника у Ташкенту, а затим тајно хиротонисан за епископа, примивши име Лука. Први пут је ухапшен 1923. године и једанаест година провео је у затворима и прогонству у Сибиру, оперишући где год су га слали и пишући уџбеник гнојне хирургије, за који му је држава 1946. године доделила Стаљинову награду, док је још био епископ, а новац од награде дао је ратној сирочади. Као архиепископ кримски оперисао је, предавао и служио све док није ослепео. Упокојио се 1961. године. Лекар који се молио пред сваку операцију и јодом обележавао место реза у знаку крста. Прослављен 2000. године. Спомен: 29. мај (по старом календару — 11. јун по новом); Грчка и Румунска Црква празнују га 11. јуна.Светитељи и Свети ОциСвети Мнасон ТамаскиПавле и његови сапутници на свом последњем путу у Јерусалим дошли су у госте „неком Мнасону са Кипра, старом ученику“ (Дап. 21, 16): Лукин израз означава верника из самих првих година. Остало памти Кипарска Црква. Рођен у незнабожачкој породици, дошао је до вере у Риму преко неких од Седамдесеторице, отишао у Јерусалим да прими благослов Петра и Јована и вратио се на своје острво, где је са својим учитељем Ираклидијем живео у пећини близу Тамасоса. Када је Ираклидије сазнао да му се ближи крај, рукоположио је Мнасона уместо себе за епископа Тамасоса, и Мнасон је ту Цркву пасао, поучавајући и исцељујући, све док и сам није одредио Родона за свог наследника. Тамаска епископија обновљена је 2007. године, после осам векова. Спомен: 19. октобар.Светитељи и Свети ОциСвети мученик Бонифатије и преподобна АглаидаАглаида, богата и угледна Римљанка позната по милосрђу, и Бонифатије, поштени и дарежљиви управитељ њених имања, живели су заједно у греху, и обоје су се за то покајали. Послала га је на Исток да донесе мошти мученика, и у Тарсу у Киликији, видећи како хришћане муче због вере, изјавио је да је и он један од њих, и погубљен је око 290. године. Његови сапутници донели су његово тело у Рим, где га је Аглаида примила као мошти мученика, раздала све што је имала и остатак живота провела у покајању и молитви. Црква их помиње заједно као сведоке да покајање враћа оно што је грех изгубио. Спомен: 19. децембар.Светитељи и Свети ОциСвети мученик Јаков Персијанац († 421)Јаков је био великаш из Бет Лапата у Персији, рођен као хришћанин, који се на двору Издигерда I одрекао Христа да би сачувао царево пријатељство. Мајка и жена писале су му да неће више имати ништа с њим док се одриче свог Господа, и он се покајао; када је на престо дошао Варахран V, Јаков је пред њим исповедио Христа, и 421. године осуђен је да му тело расеку уд по уд, прсте на рукама и ногама, шаке и стопала, руке и ноге, а он је при сваком резу славио Бога, све док није посечен. На латинском се назива Интерцизус, „исечени на комаде“, а Црква пева да је његово тело орезивано као лоза. Његова црква у старом граду Никозије, унутар зидина, налази се на линији прекида ватре. Спомен: 27. новембар.Светитељи и Свети ОциСвети мученици Гурије, Самон и АвивТри исповедника из Едесе, који се помињу заједно зато што су заједно сахрањени. Гурије и Самон ухваћени су у Диоклецијановом гоњењу зато што су одвраћали људе од идола и посечени после дугог мучења, око 306. године. Авив, ђакон из исте земље, спаљен је жив под Ликинијем неколико година касније због своје проповеди и положен у њихов гроб. Тај гроб је поприште повести о Ефимији, девојци из Едесе удатој за готског војника који ју је преварио, коју су тројица избавила, и од тада им се верни моле да чувају бракове и мире мужа и жену. Њихов дан је први дан Божићног поста, а у Никозији постоји њихова црква. Спомен: 15. новембар.Светитељи и Свети ОциСвети мученици Мина, Ермоген и ЕвграфМина, прозван Каликелад, „благогласни“, због своје речитости, био је Атињанин из незнабожачке породице, који је до вере дошао читајући Свето Писмо и житија светих, и крстио се. Не знајући за то, цар Максимин послао га је да управља Александријом, а када је стигла наредба да се хришћани гоне, Мина не само да ју је одбио него је многе привео Христу. Максимин је послао Ермогена да га замени. Ермоген је наредио да Мину муче и оставе у тамници да умре, а када га је нашао живог и исцељеног, поверовао је, крстио се од њега и касније постао епископ. Потом су обојица исповедили Христа пред самим царем, заједно са Евграфом, Мининим секретаром, и сва тројица су погубљена, око 313. године. Ово није великомученик Мина од 11. новембра. Спомен: 10. децембар.Светитељи и Свети ОциСвети преподобномученик Андреј са Крита († 767)Није реч о критском архиепископу који је написао Велики канон, него о монаху са истог острва, који је умро једно поколење после њега. Андреј је дошао у Цариград у време Константина V, цара који је уништавање икона прогласио законом и тамнице напунио онима који нису хтели да се покоре, и ту је самог цара у лице изобличио: ко страда за иконе, страда за Христа, а ко вређа икону на којој је Христос изображен, вређа Христа. Мучен је и вучен улицама до смрти 767. године. Хришћани су га сахранили на месту званом Крисис, „Суд“, по коме је и назван Андреј у Крисису, а манастир Светог Андреја у Крисису, њему посвећен, и данас стоји у Истанбулу као џамија Коџа Мустафа-паша. Канон му је написао Свети Јосиф Песмописац. Спомен: 17. октобар.Светитељи и Свети ОциСвети пророк МалахијаПоследњи од Дванаест пророка, чије име значи „мој весник“. Говорио је Јерусалиму после повратка из изгнанства, корећи свештенике који су на жртвеник приносили слепо и хромо и народ који се заморио од Бога, и прорекао је да ће се од истока сунца до запада Богу приносити чист принос међу народима (Мал. 1, 11), што Оци, почев од Дидахија, тумаче као речи о Евхаристији. Прорекао је весника посланог да припреми пут Господу (3, 1), кога Јеванђеља препознају у Јовану Претечи (Мк. 1, 2), и Илију, посланог пре великог и славног дана Господњег. Спомен: 3. јануар.Светитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Козма Етолски (1714–1779)Монах манастира Филотеја на Светој Гори, који је 1760. године затражио од патријарха благослов да проповеда и наредних деветнаест година пешице обилазио села османске Грчке и јужне Албаније. Проповедао је на отвореном хиљадама људи, са преносивог дрвеног постоља, на простом говорном грчком, и где год је долазио тражио је да се отвори школа: предање броји двеста основаних, да би деца сама научила да читају о вери. Његове изреке о будућности памтиле су се и понављале још дуго после њега. Оптужен да буни народ, обешен је без суђења код Берата 1779. године, а тело му је бачено у реку. Назива се равноапостолним. Прослављен 1961. године. Спомен: 24. август.Светитељи и Свети ОциСвети свештеномученик Полихроније (IV век)Полихроније је био син земљопоседника, васпитан да ради и да се моли. Најмио се да ради у виноградима једног богаташа, који се дивио његовом труду и томе колико је мало од наднице задржавао за себе, и том надницом саградио је цркву. У Цариграду је рукоположен за ђакона и свештеника и поучавао је свој народ вери, а предање га убраја међу оне који су на Првом васељенском сабору бранили Символ вере од Арија. Аријанци нису могли да га поколебају, па су га убили: упали су у његову цркву док је служио Божанствену Литургију и усмртили га код Часне трпезе, у IV веку. На Кипру га сматрају својим становници три села на северу, окупираном од 1974. године (Агиос Николаос код Лефконика, Калогреа и Трипимени), а у Меланарги на Карпасу налази се његова црква. Спомен: 7. октобар.Светитељи и Свети ОциСвети свештеномученик ХаралампијеСвештеник у Магнезији у Малој Азији, који је, по предању Цркве, имао више од сто година када је око 202. године, под Септимијем Севером, мучен и погубљен зато што није хтео да престане да проповеда. Моле му се против куге и помора. Његова глава чува се у манастиру Светог Стефана на Метеорима, а цркве посвећене њему налазе се готово у сваком грчком граду. Спомен: 10. фебруар.Светитељи и Свети ОциСвети Филумен са Јаковљевог извора (1913–1979)Софокле Хасапис рођен је 1913. године у Орунди на Кипру, као један од близанаца; са четрнаест година он и његов брат Елпидије постали су искушеници у манастиру Ставровуни, а шест година касније отишли су у Јерусалим, где су постали монаси Братства Светог Гроба. Као Филумен служио је Јерусалимској патријаршији четрдесет година, а 1979. године поверено му је старање о Јаковљевом извору у Наблусу, где је Христос разговарао са Самарјанком (Јн. 4), иако су му ту претили људи који су хтели да светиња буде очишћена од хришћана. Дана 29. новембра, док је служио вечерње, један човек је провалио унутра и убио га секиром. Његово тело нађено је нетрулежно када је извађено четири године касније; 2009. године патријарх Теофило причислио га је светима, а његове мошти почивају у цркви код извора. Спомен: 29. новембар.