Свети Николај Мирликијски (око 270–343)

Епископ Мире у Ликији у IV веку, утамничен за време Диоклецијана и ослобођен за време Константина, и после Мајке Божје можда најомиљенији светитељ у хришћанском свету. Приче о њему најпре су приче о правди, а тек онда о чудима: злато које је ноћу бацио кроз прозор једног упропашћеног човека да његове три кћери не би биле продате, и тројица невиних које је скинуо са губилишта, зграбивши мач. Предање га смешта у Никеју и прича да је ударио Арија; најстарији спискови тамошњих епископа не помињу га, а Црква то ипак пева, као причу о томе колико вреди истина. Његове мошти однете су у Бари 1087. године, и тај дан се празнује. Западни Санта Клаус његов је далеки потомак. Спомен: 6. децембар.