Први васељенски сабор (Никеја, 325)

Први сабор целе Цркве, који је Константин 325. године сазвао у Никеју, када је спор око Арија поделио Исток. Црква памти три стотине осамнаест Отаца, колико је, према Књизи постања, бројао Авраамов дом; историчари броје нешто мање. Сабор је осудио Арија, саставио први део Символа вере, у чијем је средишту реч једносуштан (ὁμοούσιος), и одредио да све цркве празнују Васкрс исте недеље, независно од јеврејског рачунања Пасхе. Његових двадесет канона уређује права великих епископских столица, поновно примање палих и то зашто нико не клечи недељом. Сабор није окончао спор; требало је педесет година да Црква прими оно што је он рекао, и управо је то примање, више него само сабрање, учинило сабор васељенским.