Цар Константин Велики

Први римски цар хришћанин, кога Црква заједно с његовом мајком Јеленом прославља као равноапостолног 21. маја. Проглашен за цара у Јорку 306. године, победио је Максенција код Милвијског моста 312. године, пошто му је био показан знак крста са речима „Овим побеђуј“, како је то Јевсевије чуо из његових уста. Године 313. он и Лициније дали су Цркви слободу, 325. године сазвао је епископе у Никеју, а 330. године освештао је Цариград, Нови Рим, који ће једанаест векова бити срце православног хришћанства. Црква не скрива ни оно друго што је истина: 326. године дао је да се погубе његов син Крисп и његова жена Фауста, а крстио га је тек на самрти, 337. године, Јевсевије Никомидијски, Аријев пријатељ. Крштење на самрти тада је било уобичајено, и Црква га поштује због крштења које је спрало оно што је било пре њега и због онога што је учинио за Цркву, а не као узор приватног живота.