Иконопис и црквена уметност
13 тема
КључнаИконопис и црквена уметностБогословље иконеИконе нису пука религиозна уметност: оне су „богословље у бојама“, прозори у небеску стварност. Поштовање икона утемељено је на Оваплоћењу: пошто је Бог у Христу постао видљив, могуће је и прилично изображавати Га. „Ко је видио мене, видио је Оца“ (Јн. 14, 9). Част која се указује икони (εἰκών) прелази на праобраз (πρωτότυπον).ВажнаИконопис и црквена уметностИконоборствоВише од једног века током кога су византијски цареви ратовали против икона. Започео га је Лав III 720-их година, Константин V отишао је још даље и дао да га потврди сабор у Хијерији 754. године, а највише су страдали монаси: Свети преподобномученик Стефан Нови убијен је 765. године. Седми васељенски сабор, сабран у Никеји 787. године за време царице Ирине и Светог Тарасија, вратио је иконе, али их је Лав V поново забранио 815. године, а Преподобни Теодор Студит предводио је отпор из изгнанства. Царица Теодора и Свети патријарх Методије коначно су их вратили 843. године, и то Торжество Православља Црква и данас празнује у прву недељу Великог поста, Недељу Православља. Спор се водио око Христа: ако је Логос постао тело, Он се може изобразити, а одбацити икону значи сумњати у Оваплоћење. Преподобни Јован Дамаскин јасно је рекао да се не поклања материји, него Творцу материје, Који је ради њега постао материја. Част која се указује икони, учио је Сабор са Светим Василијем Великим, прелази на онога кога она приказује, а богопоклоњење припада једино Богу.ВажнаИконопис и црквена уметностКрст (символ и предмет)Главни символ православног хришћанства. Постоји више облика: византијски крст (са косим подножјем), руски крст (са три пречке), грчки крст (једнаких кракова) и литијски крст. Налази се у сваком православном храму и дому, а носе га и верни. Крсни знак (здесна налево, са три састављена прста за Свету Тројицу и два савијена за две природе Христове) непрестано се чини у молитви и богослужењу.ВажнаИконопис и црквена уметностСвета СофијаВелика Црква Цариграда, посвећена Светој Премудрости Божјој, а то је Христос. Јустинијан ју је подигао за пет година и осветио 537. године, пошто је ранија црква изгорела у устанку Ника; њени градитељи, Антемије из Трала и Исидор из Милета, подигли су куполу за коју је Прокопије рекао да изгледа као да виси са неба на златном ланцу. Купола се срушила 558. године и поново је подигнута, виша него пре. Девет векова била је саборни храм Васељенског патријарха и узор православног богослужења: њен поредак постао је поредак целе Цркве, а у њој изасланици кнеза Владимира нису знали да ли су на небу или на земљи. Крсташи су је опљачкали 1204. године. Дана 29. маја 1453. године постала је џамија, а њени мозаици су временом прекречени; 1934. године претворена је у музеј, када су многи од њих откривени, а 2020. поново у џамију, упркос протестима Васељенске Патријаршије и Православних Цркава широм света.ВажнаИконопис и црквена уметностХристос Пантократор (иконографски тип)Најважнија и најраспрострањенија икона Христова: Он је приказан као владар и судија свега (Пантократор = „Сведржитељ“). Христос је приказан спреда, са Јеванђељем у левој руци, док десном благосиља. На синајској икони лице Му је асиметрично, што се често тумачи тако да једна страна изражава милост, а друга суд. Обично се налази у средишњој куполи храма и на иконостасу. Синајски Пантократор (VI век) најстарији је познати пример.ВажнаИконопис и црквена уметностДеисисХристос на престолу, са Богородицом са Његове десне стране и Светим Јованом Претечом са леве, обоје окренути ка Њему, подигнутих руку и приклоњених глава. Реч значи мољење, а композиција је исказ о молитви: двоје највећих међу рођенима од жена приказани су док чине оно једно што Црква од њих тражи, а то је да моле. Деисис је средиште иконостаса и по њему цео тај ред носи име, а у великом храму тај ред се продужава арханђелима, апостолима и јерарсима, који су сви приклоњени на исту страну. У композицији нико не гледа у посматрача осим Христа.ВажнаИконопис и црквена уметностЕлеуса (Умиљење)Младенац приљубљује свој образ уз мајчин, а она приклања главу ка Њему, и на већини ових икона она гледа из иконе, а не у Њега, с изразом у коме нема среће. Тип истовремено говори две ствари: Оваплоћење је толико стварно да дете може да се привије уз мајку, а она већ зна. Владимирска икона, донета из Цариграда у Кијев у XII веку, а потом заштитница Москве, најпознатија је међу њима. Где Одигитрија показује, Елеуса грли, и та два типа заједно обухватају већину Богородичиних икона у сваком православном храму.ВажнаИконопис и црквена уметностИконографски типови БогородицеГлавни иконографски типови Пресвете Богородице: Одигитрија („Путеводитељица“, показује на Христа), Елеуса/Гликофилуса („Умиљење“, образи им се додирују), Платитера („Пространија од небеса“, Христос у њеној утроби, руке подигнуте у молитви), Оранта (моли се подигнутих руку). Чувене чудотворне иконе: Иверска, Казанска, Владимирска, Мегалохари са Тиноса.ВажнаИконопис и црквена уметностНерукотворени образ (Свети Убрус)Платно на коме је, по предању, Христос оставио отисак Свога лица и које је послао Авгару, болесном кнезу Едесе. То је икона на коју су се иконопоштоваоци први позивали у спору о иконама, јер је то образ Христов који није начинио ниједан сликар и који је дао сам Христос, па тврдња да је образ Божји дрскост мора да одговори на ову икону. Платно је пренето из Едесе у Цариград 944. године, и Црква празнује тај дан. У живопису је то увек само лице на платну, спреда, без тела, и то је образ који се по предању поставља изнад врата храма или изнад царских двери. Спомен: 16. август.ВажнаИконопис и црквена уметностОдигитрија (Путеводитељица)Богородица држи Младенца на једној руци, а другом руком показује на Њега. Она не гледа у Њега, али ни не скреће поглед са посматрача: она усмерава пажњу, и тај покрет је сав садржај овог типа. Младенац је приказан као мали човек, а не као беба, како благосиља и држи свитак. Оригинал се налазио у манастиру Одигон у Цариграду, ношен је у литијама око градских зидина и изгубљен је када је град пао. Предање прву од ових икона приписује јеванђелисту Луки, што Црква схвата као тврдњу о ауторитету, а не о потезима четкице.ВажнаИконопис и црквена уметностРубљовљева икона Свете ТројицеНајпознатија православна икона, коју је Преподобни Андреј Рубљов насликао (око 1411–1427) за Тројице-Сергијеву лавру. Приказује три анђела који су походили Авраама (1. Мој. 18), као слику Свете Тројице. Изузетна је по кружној композицији, која наговештава узајамну љубав (перихорезу) три Лица. Богословско ремек-дело.Иконопис и црквена уметностГлавни иконописни стиловиНачини на које су иконе сликане унутар једног предања, сви везани истим ликовима, истим празницима и истим каноном. Византија је утврдила облике, од векова македонске и комнинске династије до палеолошког сликарства XIV века, са његовим покретом и његовом светлошћу. Новгород је сликао чистом бојом и смелом линијом, а Москва је предању дала Теофана Грка, Андреја Рубљова и Дионисија. После 1453. године критски сликари, међу њима Теофан Критски, одржали су византијски начин живим под Венецијом и пренели га на Свету Гору, док су му Србија, Бугарска, Румунија и Грузија дале свака свој нагласак. У XVIII и XIX веку велики део сликарства окренуо се натурализму западне уметности, а XX век га је вратио: Фотис Контоглу у Грчкој и Леонид Успенски у Паризу вратили су се старим узорима и старим разлозима за њих.Иконопис и црквена уметностСликарски приручник (Ерминија)Практични приручник који је на Светој Гори око 1730. године саставио Дионисије из Фурне, и оно што је у предању најближе писаном правилу за живопис. Половина књиге је занат: како се припрема даска, мељу пигменти, полаже злато, гради инкарнат од тамне подлоге навише. Друга половина је права иконографија, сцену по сцену: ко где стоји на сваком празнику, како изгледа сваки светитељ и шта пише на његовом свитку. Књига описује, а не прописује, бележећи оно што се већ чинило, и зато је корисна и зато ниједан сабор никада није морао да је одобри.