Главни иконописни стилови

Начини на које су иконе сликане унутар једног предања, сви везани истим ликовима, истим празницима и истим каноном. Византија је утврдила облике, од векова македонске и комнинске династије до палеолошког сликарства XIV века, са његовим покретом и његовом светлошћу. Новгород је сликао чистом бојом и смелом линијом, а Москва је предању дала Теофана Грка, Андреја Рубљова и Дионисија. После 1453. године критски сликари, међу њима Теофан Критски, одржали су византијски начин живим под Венецијом и пренели га на Свету Гору, док су му Србија, Бугарска, Румунија и Грузија дале свака свој нагласак. У XVIII и XIX веку велики део сликарства окренуо се натурализму западне уметности, а XX век га је вратио: Фотис Контоглу у Грчкој и Леонид Успенски у Паризу вратили су се старим узорима и старим разлозима за њих.