Свети канони

Закон Цркве, онако како га је Црква примила: 274 канона Светих апостола и седам васељенских сабора, сваки у грчком изворнику, поред превода који је из њега начињен за овај сајт.

Канон (κανών, правило или мерни штап) јесте одлука сабора или пропис неког од Отаца о поретку Цркве: ко може бити рукоположен и како, шта епископ сме, а шта не сме да чини, како се пали поново примају, како се држе постови и празници, како се примају јеретици, шта се чита у цркви. Канони нису законик. Сваки је написан за одређени тренутак, а Црква их је увек читала заједно, тако да каснији тумаче раније, а сви се примењују с расуђивањем.

Примљене су четири врсте. Апостолски канони, осамдесет пет правила предатих под именом Апостола, из сиријске цркве четвртог века. Канони седам васељенских сабора, од Никеје 325. до Никеје 787. године, при чему је Трулски сабор од 691. до 692. године дао каноне које Пети и Шести сабор нису написали. Канони помесних сабора, између осталих у Анкири, Неокесарији, Гангри, Антиохији, Лаодикији, Сардики и Картагини, примљени у право целе Цркве. И канони Отаца: одлуке Светог Василија Великог, Светог Атанасија, Светог Григорија Ниског и других, изнете у посланицама и примљене као закон.

Сама Црква је утврдила тај списак. Други канон Трулског сабора поименце прима Апостолске каноне, саборе пре њега и Оце, а први канон Седмог сабора потврђује их све. Године 1800. Свети Никодим Светогорац и јеромонах Агапије издали су целу збирку са тумачењем под насловом Пидалион, Кормило, и то је збирка којом се Православна Црква служи. Две речи одређују како се она примењује: акривија, строгост слова, и икономија, пастирска благост коју епископ може да покаже ради спасења душе. Канони су мерило; епископ је лекар.

Збирке

1. Апостолска правила састављено у Сирији крајем IV века · 85 канона

   Осамдесет пет правила предатих под именом Апостола. Она завршавају Апостолске установе, сиријски зборник с краја четвртог века, а Црква је примила правила, док је установе одбацила: Сабор у Трули је својим другим правилом узео тих осамдесет пет и одбацио остало као искварено од јеретика. Она долазе прва у сваком зборнику, а сабори који следе позивају се на њих као на већ обавезујућа: петнаесто правило Никејског сабора говори о „апостолском правилу“ против клирика који прелази из града у град.

2. Први васељенски сабор Никеја, 325. · 20 канона

   Двадесет правила са сабора који је осудио Арија и написао први део Символа вере. Она уређују чин великих престола, поновни пријем оних који су отпали у гоњењу, степене покајања, и зашто нико не клечи у недељу нити у дане Педесетнице.

3. Други васељенски сабор Цариград, 381. · 7 канона

   Седам правила са сабора који је довршио Символ вере. Прво потврђује веру Никеје и именује јереси које осуђује; треће даје цариградском епископу првенство части после римског епископа, зато што је Нови Рим; седмо прописује како се примају обраћеници из сваке јереси, миропомазањем или крштењем.

4. Трећи васељенски сабор Ефес, 431. · 8 канона

   Осам правила са сабора који је осудио Несторија и исповедио Дјеву као Богородицу. Шест од њих се тичу епископа и клира који су пришли Несторију; седмо забрањује да ико саставља или предлаже други символ вере осим никејског; осмо брани независност Кипарске Цркве од антиохијског епископа, а с њом и начело да ниједан епископ не може присвојити област која никада није била његова.

5. Четврти васељенски сабор Халкидон, 451. · 30 канона

   Тридесет правила са сабора који је утврдио две Христове природе. Она потврђују свако раније правило, забрањују рукоположење за новац, стављају монахе под власт њиховог епископа, забрањују да клирик буде рукоположен без цркве, а у двадесет осмом дају цариградском престолу једнаке повластице са Старим Римом, друго по реду после њега.

6. Сабор у Трули Цариград, 691–692. · 102 канона

   Сто два правила, највеће законодавно дело које је икада један сабор дао Цркви. Пети и Шести васељенски сабор одредили су догму, а нису издали правила, па су се епископи поново сабрали у сводчастој дворани (труло) палате да их допуне: Пето-Шести, Трулски сабор. Његово друго правило именује сваки зборник који Црква прима, од Апостолских правила до Отаца; остала уређују клир, манастире, богослужење, постове, брак, иконе и пријем јеретика.

7. Седми васељенски сабор Никеја, 787. · 22 канона

   Двадесет два правила са сабора који је обновио поштовање икона. Прво прима свако правило пре њега; остала обнављају оно што су иконоборачке године разориле, забрањујући рукоположење за новац и постављање епископа од стране световне власти, захтевајући мошти у свакој освештаној цркви, и уређујући манастире и њихову имовину.

Текстови и чији су

Грчки текст је текст Пидалиона у транскрипцији Нектариоса Мамалугоса (users.uoa.gr/~nektar). Прочитан је канон по канон према очигледном смислу текста и исправљене су штампарске грешке транскрипције, њих 220; свака исправка наведена је са својим доказом, заједно са читањима која су још отворена, где је транскрипција штампана онаква каква јесте. Превод поред њега је сопствени, начињен за овај сајт са грчког, близак и дослован колико језик допушта; не следи ниједан други превод и може се слободно цитирати уз линк. Сами канони припадају Цркви.

Ускоро: канони помесних сабора и Отаца, из истог извора, у истом облику.