Читања

Канон 3: θυσιαοτήριον → чита се θυσιαστήριον

Иста реч се раније у овом правилу пише θυσιαστήριον; о уместо σ је најчешћа грешка ове транскрипције.

Канон 6: κοσμικάς φροντίδας → чита се κοσμικὰς φροντίδας

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 10: κἄν ἐν οἴκῳ → чита се κἂν ἐν οἴκῳ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи. Правила 14. и 67. штампају κἂν.

Канон 11: ὤν κληρικῷ → чита се ὢν κληρικῷ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 17: συμπλακείς μετὰ → чита се συμπλακεὶς μετὰ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 22: γὰρ ἐστιν → чита се γάρ ἐστιν

Пред енклитиком ἐστιν акут остаје, као што има правило 24.

Канон 28: καθαιρεθείς δικαίως → чита се καθαιρεθεὶς δικαίως

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 29: καί τῆς κοινωνίας → чита се καὶ τῆς κοινωνίας

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 31: κατεγνωκώς τοῦ ἐπισκόπου → чита се κατεγνωκὼς τοῦ ἐπισκόπου

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 33: ἤ πρεσβυτέρων → чита се ἢ πρεσβυτέρων

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи. Раставни везник има гравис свуда другде у овом зборнику.

Канон 34: ἕκαοτον → чита се ἕκαστον

Штампано је о уместо σ. ἕκαοτον није реч; „сваки епископ“ тражи ἕκαστον.

Канон 34: ἠγεῖσθαι → чита се ἡγεῖσθαι

Глагол је ἡγέομαι, „сматрати главом“; придихање је густо.

Канон 34: χρή τὸν → чита се χρὴ τὸν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 34: μηδὲν τι → чита се μηδέν τι

Окситон пред енклитиком задржава свој акут.

Канон 35: ἐχειροτόνηοεν → чита се ἐχειροτόνησεν

Штампано је о уместо σ. Аорист, „кога је рукоположио“.

Канон 37: ἀλλήλως → чита се ἀλλήλοις

ἀλλήλως не постоји; датив узајамне заменице, „једни с другима“.

Канон 37: ἐκκλησιαστικάς ἀντιλογίας → чита се ἐκκλησιαστικὰς ἀντιλογίας

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 41: ἐπιχορηνεῖσθαι → чита се ἐπιχορηγεῖσθαι

Глагол је ἐπιχορηγέω, „снабдевати“: епископ снабдева убоге преко презвитера и ђакона. Глагол ἐπιχορηνέω не постоји.

Канон 48: γυναίκα → чита се γυναῖκα

γυναῖκα се јавља још четрнаест пута на другим местима; акут је овде отисак навике монотоничког писања.

Канон 49: ἄναρχους → чита се ἀνάρχους

Уз дугу наставу -ους акценат не може да стоји на антепенултими.

Канон 50: μυήοεως → чита се μυήσεως

Штампано је о уместо σ. Генитив од μύησις, „увођење, посвећење“.

Канон 59: δὲ, → чита се δέ,

Штампана је гравис уместо акута пред паузом. Правило 5. има „ἐπιμένων δέ,“.

Канон 64: Σάββατον, (πλὴν τοῦ ἑνὸς μόνου), → чита се Σάββατον πλὴν τοῦ ἑνὸς μόνον,

Пидалион (Атина, 1886), стр. 77, штампа «ἢ τὸ Σάββατον πλὴν τοῦ ἑνὸς μόνον», без заграда; заграде и μόνου потичу из текста Синтагме (Ралис и Потлис, том II, стр. 84). Смисао је исти: осим само једне суботе, Велике суботе. (Прочитано са странице 26. септембра 2026.)

Канон 65: εἰσέλθῃ → чита се εἰσέλθοι

Пидалион (Атина, 1886), стр. 78, штампа оптатив εἰσέλθοι; εἰσέλθῃ је текст Синтагме (Ралис и Потлис, том II, стр. 81), чије напомене не бележе ову разлику. Смисао је исти. (Прочитано са странице 26. септембра 2026.)

Канон 66: ἀποκτείνῃ → чита се ἀποκτείνας

Пидалион (Атина, 1886), стр. 79, штампа партицип ἀποκτείνας, „убивши“, поред κρούσας; ἀποκτείνῃ је текст Синтагме (Ралис и Потлис, том II, стр. 83), чије напомене наводе «ἀποκτείνας Π.» као читање Пидалиона. (Прочитано са странице 26. септембра 2026.)

Канон 67: καθῃρετίσατο → чита се ᾑρετίσατο

Такав облик не постоји; стапање глагола καθαιρέω са ᾑρετίσατο, медијалним аористом од αἱρετίζω, „кога је изабрао“.

Канон 67: Εἰ τις → чита се Εἴ τις

Енклитика τις баца свој акценат назад на εἰ, као у сваком другом правилу.

Канон 74: δυὸ πάλιν → чита се δύο πάλιν

δύο, као два реда раније у истом правилу.

Канон 80: εἰμή → чита се εἰ μή

Две речи су написане спојено: εἰ μή που, „осим ако можда“.

Канон 85: Ρούθ → чита се Ῥούθ

Почетно ро узима густо придихање.

Канон 85: ἐπιστολαὶ, → чита се ἐπιστολαί,

Штампана је гравис уместо акута пред паузом. Упореди „Πέτρου ἐπιστολαί,“ у истом правилу.

Канон 2: κατηχουμένω → чита се κατηχουμένῳ

Датив; изостављена је јота супскриптум. После δεῖ τῷ.

Канон 5: γινεσθωοαν → чита се γινέσθωσαν

Штампано је о уместо σ, а акценат је изгубљен: „нека се сабори одржавају“.

Канон 5: ἐκθέσαι → чита се ἐκθέσθαι

„Да изнесу глас“ је инфинитив медијалног аориста од ἐκτίθημι; изостављено је тета.

Канон 8: ἀποστολικὴ ἐκκλησία → чита се ἀποστολικῇ ἐκκλησίᾳ

Датив, слаже се са τῇ καθολικῇ после προσερχομένων.

Канон 8: τήν τοῦ πρεσβυτέρου → чита се τὴν τοῦ πρεσβυτέρου

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 8: δοκοίῃ → чита се δοκοίη

Треће лице једнине оптатива завршава се на -οίη; јота супскриптум је овде сувишна.

Канон 9: πρεσβύτεροι, ἀνακρινόμενοι → чита се πρεσβύτεροι, ἢ ἀνακρινόμενοι

Изостављен је раставни везник. Правило обухвата два случаја: унапређене без испитивања, или оне који су признали при испитивању.

Канон 11: ὅ γέγονεν → чита се ὃ γέγονεν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 12: ἐπιοτροφὴν → чита се ἐπιστροφὴν

о уместо σ; реч је ἐπιστροφή, „обраћење“, и јавља се још три пута у правилима.

Канон 12: τινάς καὶ → чита се τινὰς καὶ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 15: ἀποοτολικὸν → чита се ἀποστολικὸν

о уместо σ: „апостолско правило“ (Апостолска правила 14. и 15.), ἀποστολικὸν још три пута на другим местима.

Канон 15: ὅρόν → чита се ὅρον

Два акцента на једној речи; ὅρον узима само први.

Канон 17: πλεοναξίαν → чита се πλεονεξίαν

πλεονεξία, „лакомство“; штампано је α уместо ε. πλεοναξία није реч.

Канон 18: περιῃρείσθω → чита се περιῃρήσθω

Императив пасивног перфекта; штампани облик меша аугмент перфекта са основом презента.

Канон 1: ἐν Κωνσταντινούπολει → чита се ἐν Κωνσταντινουπόλει

Датив од -πολις акцентован је -πόλει, као још два пута на другим местима.

Канон 4: αὐτὸν, καὶ → чита се αὐτόν, καὶ

Штампана је гравис уместо акута пред паузом.

Канон 6: τὸν ἴσον αὐτοῖς → чита се τὸν ἴσον ἑαυτοῖς

Пидалион (Атина, 1886), стр. 137, штампа «τὸν ἴσον ἑαυτοῖς ἐπιτιμήσασθαι κίνδυνον»: тужиоци обавезују СЕБЕ САМЕ на исту казну. αὐτοῖς је текст Синтагме (Ралис и Потлис, том II, стр. 181). (Прочитано са странице 26. септембра 2026.)

Канон 6: πραγμάτων ἐξετάσει → чита се πραγμάτων τάξει

Пидалион (Атина, 1886), стр. 137, штампа «ἐν τῇ τῶν πραγμάτων τάξει», „у току поступка“; ἐξετάσει, „при испитивању ствари“, је текст Синтагме (Ралис и Потлис, том II, стр. 181), чије напомене наводе «τάξει Π.» као читање Пидалиона. Правни смисао је исти. (Прочитано са странице 26. септембра 2026.)

Канон 7: Σφραγὶς δωρεὰς → чита се Σφραγὶς δωρεᾶς

Речи миропомазања, „печат дара Духа Светога“: δωρεᾶς је генитив једнине; δωρεάς би значило „дарови“.

Канон 7: ὑπ᾿ αὐτῶν → чита се ἀπ᾿ αὐτῶν

„Они који потичу од њих“, као ἀπὸ αἱρετικῶν на почетку правила и као што има правило 95. Трулског сабора, које га понавља. „Од њих“ [као вршилаца радње] нема смисла.

Канон 7: μὲν, → чита се μέν,

Штампана је гравис уместо акута пред паузом.

Канон 1: ἀγάπη → чита се ἀγάπῃ

Датив; изостављена је јота супскриптум. Повезано напоредно са τῇ ὑμετέρᾳ ἁγιότητι.

Канон 5: καί μένειν → чита се καὶ μένειν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 6: οἰῳδήποτε → чита се οἱῳδήποτε

οἷος узима густо придихање, као οἱασδηποτοῦν у правилу 7.

Канон 7: ἁπαλλοτριούσθαι → чита се ἀπαλλοτριοῦσθαι

Предметак је ἀπό, са благим придихањем; а глагол на -όω сажима се у -οῦσθαι.

Канон 8: οἱ σῦν αὐτῷ → чита се οἱ σὺν αὐτῷ

Предлог σύν; σῦν не постоји.

Канон 8: ὑφ´ἑαυτὸν → чита се ὑφ᾿ ἑαυτὸν

Знак елизије је овде латинични акут (U+00B4), а недостаје размак; свуда другде користи се коронида.

Канон 8: περεισδύηται → чита се παρεισδύηται

παρεισδύομαι, „увући се неопажено“; περεισδύομαι не постоји.

Канон 8: καθαρᾷ → чита се καθαρὰ

Спарено са ἀβίαστα, слаже се са средњим родом множине τὰ δίκαια; женски датив је овде привучен обликом ἑκάστῃ ἐπαρχίᾳ који му претходи.

Канон 3: καταα θυμοῦντες → чита се καταῤῥᾳθυμοῦντες

Једна реч, преполовљена надвоје, изгубила је своје ῤῥᾳ. Оба штампана издања је имају целовиту: Синтагма Ралиса и Потлиса (Атина, 1852), том II, стр. 220: καταῤῥᾳθυμοῦντες, и Пидалион (Атина, 1886), стр. 157: καταρραθυμοῦντες. Дигитални преписи деле исту грешку транскрипције. (Уочено 26. септембра 2026, при читању правила за грчко издање.)

Канон 3: κοσμικά ἐργολαβοῦσι → чита се κοσμικὰ ἐργολαβοῦσι

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 4: μόνη → чита се μόνῃ

Датив; изостављена је јота супскриптум. Слаже се са τῇ νηστείᾳ.

Канон 7: ὅ διὰ Θεὸν → чита се ὃ διὰ Θεὸν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 8: ἀφηνιάτωοαν → чита се ἀφηνιάτωσαν

Штампано је о уместо σ. Императив од ἀφηνιάζω, паралелан са διαμενέτωσαν.

Канон 17: καθά προείρηται → чита се καθὰ προείρηται

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 19: συντρέχιν → чита се συντρέχειν

Инфинитив после ὥρισε, као и διορθοῦν после њега; изостављено је ε наставка -ειν.

Канон 22: τοῖς παραλαμβάνουσιν → чита се τοῖς πάλαι κανόσιν

Пидалион (Атина, 1886), стр. 169, штампа καθὼς καὶ τοῖς πάλαι Κανόσιν ἀπηγόρευται, „као што забрањују древна правила“, и у фусноти наводи τοῖς παραλαμβάνουσιν као читање других преписа (Зонара, Властар). Решено на основу странице 26. септембра 2026; дотад је остало отворено.

Канон 25: χειτοτονίας → чита се χειροτονίας

Штампано је τ уместо ρ; исправно је написано још два пута у правилу.

Канон 25: σώαν → чита се σῶαν

σῶος има дуг први слог и кратак завршетак: циркумфлекс.

Канон 27: ἐκπίπττειν → чита се ἐκπίπτειν

Удвојено τ; правила 10. и 12. пишу га исправно.

Канон 28: θεοφιλέστατων → чита се θεοφιλεστάτων

Дуги генитив множине повлачи акценат на пенултиму.

Канон 28: σκοπῶ → чита се σκοπῷ

Датив; изостављена је јота супскриптум. После τῷ αὐτῷ.

Канон 28: ἁγιωτάτω → чита се ἁγιωτάτῳ

Датив; изостављена је јота супскриптум. Слаже се са τῷ θρόνῳ.

Канон 28: δηλαδή ἑκάστου → чита се δηλαδὴ ἑκάστου

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 1: Χριστού → чита се Χριστοῦ

Χριστοῦ још петнаест пута на другим местима.

Канон 1: κατὰ τα προορισθέντα → чита се κατὰ τὰ προορισθέντα

Члан τὰ, са својим акцентом.

Канон 1: ληττήσαντι → чита се λυττήσαντι

λυττάω, „беснети“: „који је бесно устао против истине“. Основа ληττ- не постоји.

Канон 1: Ἰουστιανιανοῦ → чита се Ἰουστινιανοῦ

Слог удвојен у имену цара.

Канон 1: ἐτεροθεΐας → чита се ἑτεροθεΐας

Сложеница од ἕτερος: густо придихање.

Канон 1: Θεόν ἀναπαύεσθαι → чита се Θεὸν ἀναπαύεσθαι

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 1: Θεόν ἰδικῶς → чита се Θεὸν ἰδικῶς

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 1: φυσικάς θελήσεις → чита се φυσικὰς θελήσεις

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 1: τὰ τε γραφέντα → чита се τά τε γραφέντα

Пред енклитиком τε акут остаје.

Канон 1: βασιλεύς σφραγίσι → чита се βασιλεὺς σφραγίσι

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 1: τά τε, ὑπὸ τῶν αἱρετικῶν → чита се τά τε ὑπὸ τῶν αἱρετικῶν

Сувишна запета између члана и његовог партиципског израза.

Канон 2: ἐν Καρθαγένη → чита се ἐν Καρθαγένῃ

ἐν иде уз датив, а правило пише ἐν Καρθαγένῃ са јотом супскриптум још три пута на другим местима.

Канон 2: ἐν ταῦτῃ → чита се ἐν ταύτῃ

ταύτῃ узима акут; правило 1. Трулског сабора има исти израз, „ἐν ταύτῃ τῇ θεοφυλάκτῳ“, исправно написан.

Канон 2: θεοφύλακτῳ → чита се θεοφυλάκτῳ

θεοφυλάκτῳ још четири пута на другим местима, укључујући и ово правило.

Канон 2: γνήσιᾳ → чита се γνησίᾳ

Дуги наставак датива ставља акценат на пенултиму.

Канон 2: τῶν ἐν αὖθις → чита се τῶν αὖθις

Сувишно ἐν: „оних који су се поново сабрали у овом граду“.

Канон 2: ἐκθέντα → чита се ἐκτεθέντα

Вршилац радње је ὑπὸ Κυπριανοῦ καὶ τῆς κατ᾿ αὐτὸν συνόδου, па је партицип пасиван.

Канон 2: θεοφυλακτου → чита се θεοφυλάκτου

Акценат је изостављен; исправан је на другим местима у правилу.

Канон 3: ὑπὸ τῶν τῆς θεοφυλάκτου ταύτης καὶ βασιλίδος πόλεως θρόνον → чита се ὑπὸ τὸν τῆς θεοφυλάκτου ταύτης καὶ βασιλίδος πόλεως θρόνον

Члан се слаже са акузативом θρόνον: „они који су под престолом овог града“.

Канон 3: ἐξακισχιλιοστοῦ → чита се ἑξακισχιλιοστοῦ

Од ἕξ: густо придихање.

Канон 3: ἐκατοστοῦ ἐννάτου → чита се ἑκατοστοῦ ἐνενηκοστοῦ ἐνάτου

Од ἑκατόν: густо придихање. А година: како је штампано, број даје 6109. годину од стварања света, што је 601. година по Христу, пре рођења Јустинијана II. Правило се датира изразом „протекле четврте индикције“, а четврта индикција за Јустинијана II трајала је од септембра 690, чији јануар пада у 6199. годину: било је испало ἐνενηκοστοῦ, а ἐννάτου је каснији облик писања за ἐνάτου.

Канон 3: δυσί γάμοις → чита се δυσὶ γάμοις

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 3: προδηλωθείσι → чита се προδηλωθεῖσι

Партицип у дативу множине узима циркумфлекс.

Канон 3: ἐπί τῆς σκηνῆς → чита се ἐπὶ τῆς σκηνῆς

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 3: ἢ διάκονον ἢ ὅλως → чита се ἢ διάκονον, ἢ ὅλως

Недостаје запета у набрајању које се интерпункцијски раздваја ставку по ставку.

Канон 4: ὑποδιάκονος. ἢ → чита се ὑποδιάκονος, ἢ

Тачка усред набрајања клирикалних степена.

Канон 6: γυναικῖ → чита се γυναικί

Датив гласи γυναικί; циркумфлекс не може да стоји на кратком завршном ι.

Канон 6: ψάλτας γαμεῖν καὶ ἡμεῖς → чита се ψάλτας γαμεῖν· καὶ ἡμεῖς

καὶ ἡμεῖς почиње главну реченицу после зависне реченице са Ἐπειδή.

Канон 7: ὑπὸ τίνος → чита се ὑπό τινος

Лк 14, 8, „ὅταν κληθῇς ὑπό τινος“: неодређена заменица, енклитика, баца свој акценат назад на ὑπό. τίνος би питало „од кога?“.

Канон 7: μὴ κατακλιθεὶς → чита се μὴ κατακλιθῇς

Лк 14, 8: забрањивачки конјунктив после μή. Партицип оставља реченицу без глагола.

Канон 7: καταβιβασθείς βαθμοῦ → чита се καταβιβασθεὶς βαθμοῦ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 7: κεκληκὼς, → чита се κεκληκώς,

Штампана је гравис уместо акута пред паузом.

Канон 8: εἱκὸς → чита се εἰκὸς

εἰκός узима благо придихање.

Канон 8: δοκιμάσει ἐπίσκοπος τοὺς δὲ → чита се δοκιμάσει ἐπίσκοπος· τοὺς δὲ

τοὺς δὲ μὴ συνιόντας почиње нову реченицу, а није објекат глагола δοκιμάσει.

Канон 11: πράξαι → чита се πρᾶξαι

После ἐπιχειροίη долази инфинитив: πρᾶξαι. πράξαι је облик оптатива.

Канон 12: πράττων καθαιρείσθω → чита се πράττων, καθαιρείσθω

Запета између услова и казне.

Канон 13: ἐξακολοθοῦντες → чита се ἐξακολουθοῦντες

Из ἐξακολουθέω је испало υ дифтонга ου.

Канон 13: τὴν πρὸς ἀλλήλους κατὰ καιρὸν → чита се τῆς πρὸς ἀλλήλους κατὰ καιρὸν

ἀποστεροῦντες иде уз генитив, као ἀποστερεῖν τῆς συναφείας касније у правилу.

Канон 13: μεταχειρήσεως → чита се μεταχειρίσεως

μεταχείρισις, од μεταχειρίζομαι; итацизам.

Канон 13: ἀφοριζέσθῳ → чита се ἀφοριζέσθω

Императив не узима јоту супскриптум. καθαιρείσθω у истом правилу је исправно написано.

Канон 16: ἄξιον, πὼς → чита се ἄξιον, πῶς

Два питања Златоустова гласе „πῶς … πῶς“; друго је исправно написано у истој реченици.

Канон 16: πεισθείσῃ → чита се πεισθήσῃ

Наводи правило 15. Неокесаријског сабора, „πεισθήσῃ δὲ ἀπὸ τῆς βίβλου τῶν Πράξεων“: футур, а не партицип у дативу.

Канон 16: οὖς → чита се οὓς

Односна заменица „кога“; οὖς значи „ухо“.

Канон 16: καὶ τοι → чита се καίτοι

Једна реч, „а ипак“.

Канон 18: γινέσθῳ → чита се γινέσθω

Императив не узима јоту супскриптум.

Канон 23: μεταδιδόαμεν → чита се μεταδίδομεν

Презент глагола μεταδίδωμι, „ми уделујемо“; μεταδιδόαμεν није постојећи облик.

Канон 23: ζηλωτής → чита се ζηλωτὴς

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 24: ἐξέστῳ → чита се ἐξέστω

Императив не узима јоту супскриптум. Правило 20. штампа ἐξέστω.

Канон 24: ἐξαναστήτῳ → чита се ἐξαναστήτω

Императив не узима јоту супскриптум.

Канон 26: συνχωρηθῆναι → чита се συγχωρηθῆναι

ν се асимилује у γ пред χ.

Канон 29: ἐν ᾖ → чита се ἐν ᾗ

Односна заменица, „на који дан“, а не конјунктив глагола εἰμί.

Канон 29: λύει → чита се λύειν

μὴ δεῖν иде уз инфинитив, паралелно са ἀτιμάζειν; изостављено је завршно ν.

Канон 32: ᾖλθεν → чита се ἦλθεν

Аорист глагола ἔρχομαι не узима јоту супскриптум.

Канон 32: δεικνὺς, → чита се δεικνύς,

Штампана је гравис уместо акута пред паузом.

Канон 32: μιγνῦναι → чита се μιγνύναι

Инфинитив глагола μίγνυμι је парокситон.

Канон 33: ὄρους → чита се ὅρους

ὅρος значи „одредба“, какве прописују правила; ὄρος значи „планина“.

Канон 34: πάντη → чита се πάντῃ

Прилог узима јоту супскриптум; исто правило касније штампа πάντῃ.

Канон 35: οὐχ᾿ ὑπελείφθησαν → чита се οὐχ ὑπελείφθησαν

Сувишан знак елизије; ништа се овде не елидира.

Канон 37: ἀνῆκει → чита се ἀνήκει

Презент глагола ἀνήκω.

Канон 37: οἰκονομίας ὄρος → чита се οἰκονομίας ὅρος

„Граница икономије“, а не њена планина.

Канон 39: Ἐλλησπόντιον → чита се Ἑλλησπόντιον

Густо придихање, као Ἑλλησποντίων касније у правилу.

Канон 40: κολλάσθαι → чита се κολλᾶσθαι

Сажети инфинитив глагола κολλάομαι узима циркумфлекс.

Канон 40: εἰς τὸν χρόνον αὐτῷ αὐξηθῆναι → чита се εἰ εἰς τὸν χρόνον αὐτῷ αὐξηθῆναι

ἡγεῖται не може да се разуме без везника; εἰ је испало пред εἰς хаплографијом.

Канон 40: ἐπτακαιδέκατον → чита се ἑπτακαιδέκατον

Од ἑπτά: густо придихање.

Канон 41: σκοπός αὐτῶν → чита се σκοπὸς αὐτῶν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 43: τὴν του οἰκείου → чита се τὴν τοῦ οἰκείου

Члан τοῦ.

Канон 45: βεβαώσασαν → чита се βεβαιώσασαν

βεβαιόω; изостављено је ι. βεβαόω не постоји.

Канон 45: εἱκός → чита се εἰκός

ὡς εἰκός узима благо придихање.

Канон 45: καί παντοίαις → чита се καὶ παντοίαις

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 45: τήν τοῦ βίου → чита се τὴν τοῦ βίου

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 46: ἠγουμενίαν → чита се ἡγουμενίαν

Од ἡγέομαι: густо придихање.

Канон 47: ἀνδρώῳ → чита се ἀνδρῴῳ

ἀνδρῷος, као πατρῷος: омега основе носи јоту супскриптум.

Канон 48: ἐπισκοπῇς → чита се ἐπισκοπῆς

Генитив после προεδρίαν; датив овде не може да стоји.

Канон 54: Οὐκ᾿ → чита се Οὐκ

Сувишан знак елизије; οὐκ се не елидира.

Канон 56: μεμαθήκαμέν → чита се μεμαθήκαμεν

Енклитика τε даје свој акценат речи ἐν (ἔν τε), а не глаголу који јој претходи.

Канон 57: χρῇ → чита се χρὴ

Безлично χρή, као у истоветном почетку правила 64.

Канон 58: πρεσβυτέρoυ → чита се πρεσβυτέρου

Латинично о унутар грчке речи, услед тастатуре коришћене при транскрипцији. Овде је написано спојено, да ни сама ова датотека не би носила ту мешовиту реч.

Канон 59: ἀξιοῦοθαι → чита се ἀξιοῦσθαι

Штампано је о уместо σ.

Канон 60: οἰκειῶν, ἐν γίνεται → чита се οἰκειῶν, ἓν γίνεται

Уочено при читању ознаке поред тог места. Правило наводи 1 Кор 6, 17, „ἓν πνεῦμά ἐστι“, и на то се позива: ко год се прилепи противнику, постаје ЈЕДНО с њим. ἐν, „у“, нема тамо смисла.

Канон 61: ἁπλούστερων → чита се ἁπλουστέρων

Дуги генитив множине повлачи акценат на пенултиму.

Канон 61: καθώς καὶ → чита се καθὼς καὶ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 62: ἀπὸ τοῦ νύν → чита се ἀπὸ τοῦ νῦν

„Од сада“, νῦν, као још двадесет пет пута на другим местима.

Канон 62: Τάς οὕτω → чита се Τὰς οὕτω

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 63: συμπλασθέτα → чита се συμπλασθέντα

Партицип пасивног аориста глагола συμπλάσσω; изостављено је ν.

Канон 63: ἀλληθέσι → чита се ἀληθέσι

Удвојено λ.

Канон 63: τούς τοῦ Χριστοῦ → чита се τοὺς τοῦ Χριστοῦ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 64: Τὶ → чита се Τί

Упитна заменица, која отвара питање паралелно са τί γίνῃ; енклитика не може да отвара реченицу.

Канон 64: ταχύς ἐν λόγοις → чита се ταχὺς ἐν λόγοις

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 65: ἐκλῃδονίζετο → чита се ἐκληδονίζετο

κληδονίζομαι, од κληδών, без јоте супскриптум; тако и Седамдесеторица у 4. Царства 21, 6.

Канон 66: τούς πιστούς → чита се τοὺς πιστοὺς

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 67: τέχνῃ τινί κατασκευάζουσιν → чита се τέχνῃ τινὶ κατασκευάζουσιν

После парокситона τέχνῃ енклитика задржава свој акценат, гравис пред следећом речју.

Канон 71: καθ᾿ ὂν καιρὸν → чита се καθ᾿ ὃν καιρὸν

Односна заменица, „у време када“: густо придихање.

Канон 76: παρεκευλεύσατο → чита се παρεκελεύσατο

Сувишно υ у παρακελεύομαι.

Канон 76 (2 пута): οἷκον → чита се οἶκον

Јота са густим придихањем штампана уместо οἶκ-; једини такви случајеви у свих седам зборника.

Канон 79: τὸν ἀφραστον → чита се τὸν ἄφραστον

ἄφραστος је пропарокситон; акценат је био изостављен.

Канон 84: διὰ τὴν κεῖραν → чита се διὰ τὴν ἡλικίαν

κεῖραν није реч. Правило преузима одредбу Картагинског сабора о одојчади, „per aetatem“: διὰ τὴν ἡλικίαν, „због њиховог узраста“.

Канон 85: γραψικῶς → чита се γραφικῶς

Штампано је ψ уместо φ; „из Писма“, као γραφικός у правилу 19.

Канон 86: εἰ δὲ λαϊκοὶ, ἀφορίζεσθαι → чита се εἰ δὲ λαϊκοί, ἀφορίζεσθαι

Штампана је гравис уместо акута пред паузом.

Канон 87: πιοτοῖς → чита се πιστοῖς

о уместо σ: „да стоји с вернима“, четврти степен покајања, πιστοῖς још два пута на другим местима.

Канон 88: οἰκίστου → чита се οἰκίσκου

Штампано је τ уместо κ: путник који нема колибу ни коначиште. οἰκιστής, „оснивач насеобине“, нема ту смисла.

Канон 88: ἡγεῖσθαι τήν τοῦ ἀνθρώπου → чита се ἡγεῖσθαι τὴν τοῦ ἀνθρώπου

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 90: πανηνυρίζειν → чита се πανηγυρίζειν

Штампано је ν уместо γ; πανηνυρίζω не постоји.

Канон 95: χρισμένους → чита се χριομένους

Правило 95. Трулског сабора овде дословно понавља правило 7. Другог васељенског сабора, а тамо транскрипција гласи „σφραγιζομένους, ἤτοι χριομένους, πρῶτον τῷ ἁγίῳ μύρῳ“.

Канон 102: τοῦ κάμνοντας → чита се τοῦ κάμνοντος

Члан τοῦ захтева партицип у генитиву.

Канон 102: ἀῤῥῶστημα → чита се ἀῤῥώστημα

Циркумфлекс не може да стоји на антепенултими; ἀῤῥωστήματι раније у правилу.

Канон 1: ἄῤῥρητα → чита се ἄῤῥητα

Три ро; „неизрециве речи“ из 2 Кор 12, 4.

Канон 1: οὕς μὲν → чита се οὓς μὲν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 1: οὕς δέ τῇ → чита се οὓς δὲ τῇ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи. У каснијим члановима низа штампа се οὓς δὲ.

Канон 1: ἕξ ἁγίων → чита се ἓξ ἁγίων

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 2: Σῦ → чита се Σὺ

σύ никада не узима циркумфлекс.

Канон 4: τελοῦντος → чита се τελοῦντας

Слаже се са „τοὺς ὑπ᾿ αὐτὸν ἐπισκόπους, ἢ κληρικούς, ἢ μοναχούς“.

Канон 5: δ᾿ ἐπιτιμίου → чита се δι᾿ ἐπιτιμίου

Генитив захтева διά; правило 16. штампа δι᾿ ἐπιτιμίου.

Канон 5: ἀπό τοῦ → чита се ἀπὸ τοῦ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 5: οὖπερ → чита се οὗπερ

Односна заменица узима густо придихање; правило 2. Четвртог васељенског сабора, које се овде наводи, штампа οὗπερ.

Канон 7: ἀνανεωθήναι → чита се ἀνανεωθῆναι

Инфинитив пасивног аориста акцентован је циркумфлексом на -ῆναι.

Канон 11: τὸ αὐτὸ δε φυλάττεσθαι → чита се τὸ αὐτὸ δὲ φυλάττεσθαι

Речца δὲ, са својим акцентом.

Канон 11: μή γε ἐξ αὐθεντίας ἰδίας, → чита се μή γε, ἐξ αὐθεντίας ἰδίας

εἰ δὲ μή γε је устаљена формула која стоји самостално, као у правилима 13. и 22.; запета припада иза γε.

Канон 12: συνγενέσιν → чита се συγγενέσιν

Назал пред γ пише се као γ; Апостолско правило 38. штампа συγγενέσιν.

Канон 12: τὸ μοναστηρίῳ → чита се τῷ μοναστηρίῳ

Члан је у дативу, паралелно са τῷ ἐπισκοπείῳ.

Канон 13: εὗ καὶ → чита се εὖ καὶ

Прилог εὖ има благо придихање.

Канон 13: μῆγε → чита се μή γε

Формула εἰ δὲ μή γε, исправно штампана у правилима 11. и 22.

Канон 14: συντάξει → чита се συνάξει

Читање се врши на сабрању [синаксису], то јест на скупу верних.

Канон 14: καί κατὰ → чита се καὶ κατὰ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 14: ἐστι ἐν → чита се ἐστιν ἐν

Покретно ν пред самогласником.

Канон 15: τοῦ βίου τοῦτου → чита се τοῦ βίου τούτου

Генитив од οὗτος гласи τούτου; τοῦτου уопште није постојећи облик.

Канон 15: τούτου ἴδιον → чита се τοῦτο ἴδιον

ἴδιον захтева субјекат у номинативу: „ово је својствено трговини“.

Канон 15: εἴτις → чита се εἴ τις

Дељење речи.

Канон 15: χεῖραις → чита се χεῖρες

Субјекат у номинативу множине уз ὑπηρέτησαν; χεῖραις није постојећи облик.

Канон 15: θεοφυλάκτω → чита се θεοφυλάκτῳ

Датив; изостављена је јота супскриптум. Правило 10. штампа то исправно.

Канон 16: αἵρεσις. καὶ → чита се αἵρεσις, καὶ

Реченица која почиње са Ἐπεὶ δὲ наставља се до своје аподозе; мало почетно καί показује да је тачка овде сувишна.

Канон 16: Πὰν → чита се Πᾶν

Средњи род πᾶν акцентује се циркумфлексом.

Канон 16: ἐτερόχροα → чита се ἑτερόχροα

Од ἕτερος: густо придихање.

Канон 16: οὐδέ ἐκ → чита се οὐδὲ ἐκ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 18: ἐν τῆς ἐκεῖσε → чита се τὴν ἐκεῖσε

ἐν не може да управља генитивом: πορείαν τὴν ἐκεῖσε ποιήσασθαι, „да отпутује онамо“.

Канон 19: ἱερατικῳ → чита се ἱερατικῷ

ἱερατικῷ још четири пута на другим местима.

Канон 19: εὑρεθῆ → чита се εὑρεθῇ

Конјунктив пасивног аориста после Εἴ τις οὖν; изгубљена је јота супскриптум.

Канон 19: προικώων → чита се προικῴων

Генитив множине од προικῷος.

Канон 20: ἐχέτῳ → чита се ἐχέτω

Императив не узима јоту супскриптум.

Канон 20: ἀνδρώου → чита се ἀνδρῴου

Генитив од ἀνδρῷος; исто правило штампа ἀνδρῷον.

Канон 21: προλαμβάνεσθαι → чита се προσλαμβάνεσθαι

Правило супротставља гостопримство пријему у чланство: προσλαμβάνεσθαι.

Канон 22: συμβῂ → чита се συμβῇ

Конјунктив аориста συμβῇ, још два пута на другим местима.

Канон 22: αὐτήν ἐν → чита се αὐτὴν ἐν

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 22: λογισμούς → чита се λογισμοὺς

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи. Пре ὀφείλομεν.

Канон 22: ἀναμίξ → чита се ἀναμὶξ

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.

Канон 22: ἐστίν ἡσύχιος → чита се ἐστὶν ἡσύχιος

Штампан је акут уместо грависа пред следећом речју; енклитика не следи.