Свети канони Халкидон Канон 4
Канон 4 Монаси и манастири потчињени су епископу
Κανόνες τῆς ἐν Χαλκηδόνι Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Δ´ Συνόδου
Четврти васељенски сабор · Халкидон, 451. · сазивач: цар Маркијан · Четврти васељенски сабор (Халкидон, 451) на мапи
Они који истинито и искрено проводе усамљенички живот, нека буду удостојени приличне части. Пошто пак неки, употребљавајући монашки изглед, узнемиравају и цркве и грађанске ствари, обилазећи без разлике по градовима, а осим тога и настоје да себи саграде манастире, показало се добрим да нико нигде не гради, нити подиже манастир, или молитвени дом, без сагласности епископа града; а монаси у сваком граду и покрајини нека буду потчињени епископу, и нека негују тишину, и нека се баве само постом и молитвом, устрајавајући у местима где су се одрекли [света]; и нека се не мешају ни у црквене ни у световне ствари, нити у њима учествују, напуштајући своје сопствене манастире, осим ако им то, због неопходне потребе, дозволи епископ града; и нека нико не прима у манастире роба ради монашења, без сагласности његовог сопственог господара. А онога ко преступи ову нашу одредбу, одредили смо да буде без општења, да се не би хулило име Божије. Епископ пак града треба да води дужну бригу о манастирима.
Οἱ ἀληθῶς καὶ εἰλικρινῶς τὸν μονήρη μετιόντες βίον, τῆς προσηκούσης ἀξιούσθωσαν τιμῆς. Ἐπειδὴ δέ τινες τῷ μοναχικῷ κεχρημένοι προσχήματι, τάς τε ἐκκλησίας, καὶ τὰ πολιτικὰ διαταράσσουσι πράγματα, περιϊόντες ἀδιαφόρως ἐν ταῖς πόλεσιν, οὐ μὴν ἀλλὰ καὶ μοναστήρια ἑαυτοῖς συνιστᾷν ἐπιτηδεύοντες, ἔδοξε, μηδένα μὲν μηδαμοῦ οἰκοδομεῖν, μηδὲ συνιστᾷν μοναστήριον, ἢ εὐκτήριον οἶκον, παρὰ γνώμην τοῦ τῆς πόλεως ἐπισκόπου· τοὺς δὲ καθ᾿ ἑκάστην πόλιν καὶ χώραν, μονάζοντας, ὑποτετάχθαι τῷ ἐπισκόπῳ, καὶ τὴν ἡσυχίαν ἀσπάζεσθαι, καὶ προσέχειν μόνῃ τῇ νηστείᾳ, καὶ τῇ προσευχῇ, ἐν οἷς τόποις ἀπετάξαντο, προσκαρτεροῦντες· μήτε δὲ ἐκκλησιαστικοῖς, μήτε βιωτικοῖς παρενοχλεῖν πράγμασιν, ἢ ἐπικοινωνεῖν, καταλιμπάνοντας τὰ ἴδια μοναστήρια, εἰ μήποτε ἄρα ἐπιτραπεῖεν διὰ χρείαν ἀναγκαίαν ὑπὸ τοῦ τῆς πόλεως ἐπισκόπου· μηδένα δὲ προσδέχεσθαι ἐν τοῖς μοναστηρίοις δοῦλον ἐπὶ τῷ μονάσαι, παρὰ γνώμην τοῦ ἰδίου δεσπότου· τὸν δὲ παραβαίνοντα τοῦτον ἡμῶν τὸν ὅρον, ὡρίσαμεν ἀκοινώνητον εἶναι, ἵνα μὴ τὸ ὄνομα τοῦ Θεοῦ βλασφημῆται. Τὸν μέν τοι ἐπίσκοπον τῆς πόλεως, χρὴ τὴν δέουσαν πρόνοιαν ποιεῖσθαι τῶν μοναστηρίων.
Четврти васељенски сабор, канони
Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.