Псалмопојање и химнографија
9 тема
ВажнаПсалмопојање и химнографијаВизантијско појањеПсалтичка уметност, појање Грчке Цркве и корен сваког православног појачког предања. То је једногласна мелодија, без хармоније и инструмената, која се поје над издржаним тоном, исоном, и креће се у осам гласова Октоиха, четири аутентична и четири плагална, од којих сваки има своју лествицу и карактер. Његова нотација, неуме, бележи кораке гласа, а не утврђене висине тонова, а Хрисант Мадитски и његови сарадници упростили су је 1814. године у Нови метод, облик који појци и данас читају. Постоје три начина појања: брзи, силабични ирмолошки стил канона, развијенији стихирарски стил песама вечерња и спори, украшени пападички стил Херувимске песме и причастена, чији је велики мајстор био Преподобни Јован Кукузељ, прозван Анђелогласни. Из њега су израсла словенска појања. УНЕСКО га је 2019. године уврстио у светско наслеђе, што је тачан опис онога како се Црква одувек односила према њему.ВажнаПсалмопојање и химнографијаВизантијске неумеВизантијско појање не записује се у линијски систем. Његови знаци бележе интервале и кретање, а не висине тонова: свака неума казује колико треба ићи од места на коме се налазите и како, па је нотација релативна и мелодија се може певати од било ког почетног тона. Старији слојеви ове нотације, од X века наовамо, имају и велике знаке који одређују темпо, израз и читаве формуле. Систем који се данас користи јесте Нови метод, који су око 1814. године осмислила Тројица учитеља, Хрисант, Григорије и Хурмузије, и који је упростио знаке и омогућио да се старији репертоар транскрибује, а да се начело не замени.ВажнаПсалмопојање и химнографијаЗнаменско појањеПојање Руске Цркве од покрштавања Руса до XVII века, записивано нотацијом кукица (крјуки) и певано једногласно, без хармоније и без инструмената. Не гради се од лествица, него од образаца: појац учи попевке, мелодијске обрте својствене сваком од осам гласова, и од њих се слаже напев. Вишегласје које је са Запада стигло у XVII и XVIII веку замало га није угасило, а знаменско појање опстало је међу староверцима и у неколико манастира. Од краја XIX века оно се обнавља, и многе руске парохије данас бар гласове поју знаменским напевом.ВажнаПсалмопојање и химнографијаИсон (издржани тон)Један или више појаца држе један тон, док се мелодија креће изнад њега. Исон није хармонија ни басова линија: то је основни тон гласа учињен чујним, тако да се сваки интервал који мелодија поје чује према тлу коме припада. Помера се само када се помера глас, а добар исократ мења га касно и тихо. Богословски гледано, то је оно што је у псалтичкој уметности најближе расправи о њој самој, јер многи гласови поју једну мелодију над једним непроменљивим тоном, а византијско предање никада није желело звучно ткиво у коме гласови иду сваки својим путем.ВажнаПсалмопојање и химнографијаПреподобни Јован КукузељНајвећи међу византијским композиторима, дечак из Драча кога су због гласа узели у царски хор у Цариграду, а који је побегао са двора и крио се на Светој Гори као козар, све док неко није препознао његово појање. Реформисао је нотацију, компоновао и обрадио огроман репертоар, а његово име везано је за калофонијски, то јест украшени стил, у коме се кратак текст развија веома опширно, са уплетеним слоговима који нису речи. Казује се да му се Пресвета Богородица јавила у параклису у коме је појао и оставила му у руци златник. Спомен: 1. октобар.ВажнаПсалмопојање и химнографијаТри стила појањаВизантијско појање поје у три брзине, а брзина је одлука о томе чему текст служи. Ирмолошки стил је близак начелу један тон на слог, брз је и користи се тамо где много текста треба да прође: у канонима и сталним деловима Литургије. Стихирарски је спорији и украшенији, за стихире које тумаче празник. Пападички је спор, мелизматичан и може да потраје неколико минута над једним стихом, а припада тренуцима када су речи мање важне од мирног стајања: Херувимској песми, причастену. Исти глас и исти текст звуче као различита дела у та три стила.Псалмопојање и химнографијаКондак и тропарТропар: кратка песма која сажима празник или светитеља који се прославља. Кондак: првобитно дужа песничка беседа (највеће примере написао је Преподобни Роман Слаткопојац); данас обично једна строфа. Сваки празник и сваки светитељ имају своје тропаре и кондаке. Најпознатији кондак је Акатист Пресветој Богородици.Псалмопојање и химнографијаОктоих (осам гласова)Систем осам гласова у православном богослужењу, који се смењују из седмице у седмицу у кругу од осам седмица. Сваки глас има свој карактер и своје песме. У свом богослужбеном облику приписује се Преподобном Јовану Дамаскину. Одређује недељне песме, тропаре и кондаке током целе године.Псалмопојање и химнографијаСловенско црквено појањеПојање словенских Цркава, које је почело као византијско појање, пренесено на север са словенским књигама Светих Кирила и Методија и њихових ученика. У Русији је израсло у знаменски распев, једногласну мелодијску линију са сопственом нотацијом, и пет векова то је био звук Руске Цркве. Од XVII века преко Украјине ушло је вишегласно појање, а у XVIII веку италијански стил концертног писања, чији је мајстор био Дмитриј Бортњански. XIX век утврдио је једноставније опште појање, Обиход, а крајем тог века московска Синодална школа, Кастаљски, Чесноков и Рахмањинов, чије је Свеноћно бденије из 1915. године њен врхунац, вратила се старим напевима и обрадила их за хор. Староверци и данас поју знаменски распев унисоно, а манастири као што су Валаам и Кијевопечерска лавра чувају своје сопствене напеве.