Византијске неуме

Византијско појање не записује се у линијски систем. Његови знаци бележе интервале и кретање, а не висине тонова: свака неума казује колико треба ићи од места на коме се налазите и како, па је нотација релативна и мелодија се може певати од било ког почетног тона. Старији слојеви ове нотације, од X века наовамо, имају и велике знаке који одређују темпо, израз и читаве формуле. Систем који се данас користи јесте Нови метод, који су око 1814. године осмислила Тројица учитеља, Хрисант, Григорије и Хурмузије, и који је упростио знаке и омогућио да се старији репертоар транскрибује, а да се начело не замени.