Православна философија и етика
7 тема
ВажнаПравославна философија и етикаКанонско правоЦелина црквеног права по коме се Црква управља: Апостолски канони, канони седам васељенских сабора, канони помесних сабора и појединих Отаца. Канони се, зависно од околности, примењују по „икономији“ (пастирској гипкости) или по „акривији“ (строгом придржавању). Пидалион (Кормило) Преподобног Никодима Светогорца стандардна је грчка збирка.ВажнаПравославна философија и етикаПравославно схватање личностиПолазећи од богословља о Светој Тројици, Православље схвата људску личност као релациону, слободну и непоновљиву: створену по образу Тројичног Бога. Личност (ипостас) не своди се на природу, индивидуалност или друштвену улогу. Кападокијско разликовање личности и природе има дубоке последице по антропологију, етику и друштвену теорију.Православна философија и етикаЕкуменизам и међухришћански дијалогОднос Православља према другим хришћанским заједницама сложен је. Званично учешће у Светском савету цркава (од 1948. године) постоји упоредо са снажним антиекуменистичким покретима унутар Православља. Циљ није компромис, него сведочење пуноће апостолске истине. Двострани дијалози воде се са римокатолицима, древноисточним црквама и лутеранима. Напетост између „еклисиолошког ексклузивизма“ и „пастирске отворености“ остаје неразрешена.Православна философија и етикаИкономија (пастирско снисхођење)Начело пастирске гипкости у примени црквених канона: строго правило (акривија) прилагођава се потребама и околностима појединца ради његовог спасења. Икономију примењује епископ. Она не мења учење вере, него у црквеној дисциплини примењује милосрђе. Пример: примање оних који прелазе у Православље миропомазањем, а не поновним крштењем.Православна философија и етикаПравославље и хеленистичка философијаОци Цркве су „крстили“ грчку философију: служили су се платонским, аристотеловским и стоичким појмовима да би изразили хришћанску истину, а паганско богословље одбацивали. Кључне синтезе: терминологија суштине и ипостаси (Кападокијски Оци), богословље Логоса (Јустин Философ и Мученик), апофатички метод (писац Ареопагитских списа). Православље истрајава на томе да философија служи богословљу, а не обрнуто: „философија је слушкиња богословља“.Православна философија и етикаПравославна биоетикаПравославни ставови о биоетичким питањима: живот почиње зачећем (отуда противљење абортусу); еутаназија се одбацује (страдање има искупитељску вредност); даривање органа углавном се прихвата као дело љубави; вантелесна оплодња изазива забринутост због уништавања ембриона; клонирање се одбацује. Светост људског живота од зачећа до природне смрти темељно је начело.Православна философија и етикаПравославно социјално учењеПравославље нема јединствену традицију социјалних енциклика, као римокатолицизам, него социјална начела изводи из богословља: достојанство личности (образ Божији), опште добро (кинонија), брига о сиромашнима (Мт. 25), одговорно старање о творевини, границе државне власти и првенство духовних вредности над материјалним. Новији документи: „Основи социјалне концепције“ Руске Цркве (2000).