Свето Писмо
13 тема
КључнаСвето ПисмоНови ЗаветДвадесет седам књига Новог Завета: четири Јеванђеља, Дела апостолска, четрнаест посланица Светог апостола Павла, седам саборних посланица и Откривење Светом Јовану. Први списак који наводи управо ове књиге јесте Празнична посланица Светог Атанасија из 367. године, а Трулски сабор 692. године примио је каноне ранијих сабора и Отаца који набрајају те књиге, иако се Исток дуго колебао у погледу Откривења, које Свети Кирило Јерусалимски није унео у свој списак. Оно је и данас једина књига Новог Завета из које није одређено ниједно зачало за читање на богослужењу. У цркви Нови Завет није једна књига: Јеванђеље се чита из књиге Јеванђеља која лежи на Часној трпези, а Дела и посланице из Апостола, свако зачало одређено за свој дан. Цркве грчког језика читају га у византијском тексту, који је Цариградска патријаршија штампала 1904. године, а цела Црква чита га као своју књигу, написану у Цркви и од ње тумачену.КључнаСвето ПисмоСвето ПисмоКњига саме Цркве, коју је она примила и канонизовала и која се чита у њој. Православље за Стари Завет употребљава Септуагинту, док латински Запад следи јеврејски текст, а од Новог Завета држи истих двадесет седам књига. Свето Писмо се не супротставља Светом Предању, него је његово написано срце: оно се најпре богослужбено проповеда, па тек онда проучава насамо, и чита се са Оцима, а не против њих.КључнаСвето ПисмоЧетири ЈеванђељаЧетири повести о животу, смрти и васкрсењу Христовом које је Црква примила од апостола: Јеванђеља по Матеју и по Јовану написали су двојица од Дванаесторице, по Марку сапутник Светог Петра, чију је проповед, како сведочи Папија, записао, а по Луки лекар који је путовао са Светим Павлом. Свети Иринеј је у II веку доказивао да их не може бити ни више ни мање, као што постоје четири ветра и четири жива бића пред престолом, и та жива бића постала су њихови символи у свакој цркви. Јеванђеље се не само чита: оно лежи на Часној трпези, износи се на Малом входу и целива се. Током године читање прелази с једног Јеванђеља на друго: Јован од Васкрса до Педесетнице, затим Матеј, затим Лука од седмица после Воздвижења Часног Крста, а Марко углавном суботом и недељом Великог поста, тако да цела Црква слуша Јеванђеља истим редом у исто време.ВажнаСвето ПисмоЗашто не „само Писмо“Свето Писмо је књига саме Цркве: она је препознала који су списи њени, чита их на својим богослужењима пре него што их ико чита насамо и тумачи их по мисли Отаца. Зато реформаторско начело „само Писмо“ није одбачено због тога што умањује Писмо, него због тога што га одваја од тела које га је изнедрило и сачувало, чиме се у пракси сагласност Отаца замењује судом читаоца. Православље ни Предање не ставља поред Писма као други извор: Писмо је написано срце Предања, а Литургија, сабори, канони и иконе јесу иста вера у другим облицима.ВажнаСвето ПисмоПосланице Светог апостола ПавлаЧетрнаест посланица које Црква прима као посланице Светог апостола Павла: Римљанима, 1. и 2. Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, 1. и 2. Солуњанима, 1. и 2. Тимотеју, Титу, Филимону и Јеврејима. Оци у њима читају о Христу као новом Адаму, о животу у Духу, о Цркви као Његовом Телу и о обличју хришћанског живота; оправдање је једна од њихових тема, а не кључ који их откључава. На свакој Божанственој Литургији пре Јеванђеља чита се зачало из посланица, најчешће из ових, и то читање се, као и књига из које се чита, назива Апостол.ВажнаСвето ПисмоПсалтир (Књига псалама)Псалми, њих 150 (у Септуагинти 151), молитвеник су Цркве; читају се или поју свакодневно. Подељени су на 20 катизми, да би се прочитали за једну седмицу (у Великом посту двапут седмично). Псалтир је окосница дневног круга богослужења. Свети Василије назива Псалтир књигом која исцељује оно чега се дотакне, а он свако људско осећање узноси Богу.ВажнаСвето ПисмоСветоотачка типологијаОци читају Стари Завет као низ праслика које свој смисао налазе у Христу, и тај метод нису они измислили: Свети Павле каже да је стена у пустињи била Христос и Адама назива прасликом Онога који ће доћи. Тако је пролазак кроз Црвено море крштење, мана је Евхаристија, три дана Јонина су гроб, купина која гори а не сагорева јесте Дева која носи Бога, а исто то је и лествица коју је видео Јаков. То није алегорија у слободном смислу: праслика је стварни догађај, који се заиста збио и који значи више него што је сам знао. Химнографија Цркве готово је сва саздана од праслика, и зато читалац који их не познаје не може да прати богослужења.ВажнаСвето ПисмоСтари ЗаветЦрква чита Стари Завет у Септуагинти, грчком тексту који наводе апостоли и тумаче Оци. Поред књига заједничких са јеврејским каноном она прима и анагиноскомена, „оне које се читају“: Товит, Јудита, Премудрост Соломонова, Премудрост Исуса сина Сирахова, Варух са Посланицом Јеремијином, додаци Књизи пророка Данила и Књизи о Јестири, Друга књига Јездрина (у Септуагинти 1. Јездрина), 1, 2. и 3. књига Макавејска, Молитва Манасијина и 151. псалам. Четири од њих налазе се у грчкој и словенској Библији, а нема их у римском канону. Православна Црква никада није издала затворен списак на начин Тридентског сабора: ове књиге су Свето Писмо по употреби коју Црква од њих чини, јер се читају на богослужењима и наводе их Оци.ВажнаСвето ПисмоАнагиноскомена (књиге које се читају)Књиге грчког Старог Завета које стоје изван јеврејског канона: Товит, Јудита, Премудрост, Сирах, Варух, Посланица Јеремијина, додаци Књизи пророка Данила и Књизи о Јестири, 1, 2. и 3. књига Макавејска, Друга књига Јездрина (у Септуагинти 1. Јездрина), Молитва Манасијина и 151. псалам. Грчки назив значи „оне које се читају“ и описује праксу: читају се у цркви, наводе их Оци и штампају се у православним Библијама. Православни списак није исти као римски, јер је дужи за Другу књигу Јездрину (1. Јездрину), 3. књигу Макавејску, Молитву Манасијину и 151. псалам, а Грчка Црква је избегавала да их неким стручним изразом рангира у односу на остале књиге, иако их Руска Црква назива неканонским. Јерусалимски сабор 1672. године потврдио их је.ВажнаСвето ПисмоДела апостолскаНаписао их је јеванђелист Лука као наставак свог Јеванђеља. Описују ширење Цркве од Јерусалима до Рима после Вазнесења. Кључни догађаји: Педесетница, мученичка смрт Стефанова, обраћење Павлово, Апостолски сабор у Јерусалиму, Павлова мисионарска путовања. Према православном поретку читања, читају се редом од Васкрса до Педесетнице.ВажнаСвето ПисмоОткривење (Апокалипса)Апокалипса Светог Јована Богослова, последња књига Новог Завета: пророчко виђење краја, борбе између добра и зла и коначне победе Христове. То је једина књига Новог Завета из које није одређено ниједно читање у Јеванђељу ни у Апостолу, а то њено одсуство потиче из дугог спора на Истоку о њеној каноничности. Она је ипак канонска, и Црква је чита кроз тумачење Светог Андреја Кесаријског, чији је коментар из VI века утврдио њено разумевање у грчком предању. Православно читање је симболично и одбацује хилијазам, очекивање хиљадугодишњег земаљског царства.ВажнаСвето ПисмоСептуагинта (LXX)Грчки превод јеврејских Светих списа, начињен у Александрији у последњим вековима пре Христа, о коме Аристејево писмо казује да је дело седамдесет двојице стараца, и Библија апостола: већина старозаветних навода у Новом Завету следи њега, понекад и тамо где се разликује од јеврејског текста. Он садржи књиге које Црква чита мимо јеврејског канона, као што су Премудрост, Сирах и Товит, и на свој начин броји псалме и Књиге царстава. Православна Црква чита Стари Завет у њему: Грчка Црква га употребљава као свој текст, а словенска Библија преведена је са њега. Руски Синодални превод из XIX века следио је, напротив, јеврејски текст, о чему се и данас расправља. Где Оци у њему читају пророштво о Христу, као у речима да ће Дева зачети, Црква га чита са њима.Свето ПисмоДванаест пророкаОсија, Јоил, Амос, Авдија, Јона, Михеј, Наум, Авакум, Софоније, Агеј, Захарија и Малахија: дванаест пророка чије су књиге преписиване као један свитак, Књига Дванаесторице, и који се називају малим пророцима због дужине својих књига, а не због њихове тежине. Септуагинта, Стари Завет Цркве, чува их у сопственом поретку (Осија, Амос, Михеј, Јоил, Авдија, Јона и тако даље). Они говоре кроз три века, од Израиљског царства пре његовог пада до Јерусалима обновљеног после изгнанства, и Црква у њима слуша Христа: Михеј именује Витлејем (5, 2), Захарија цара који долази на магарцу (9, 9), Јона три дана у утроби китовој (Мт. 12, 40), Малахија весника посланог пред Господом. Њихове речи читају се као паримије на вечерњу великих празника, цела Књига пророка Јоне на Велику суботу, и сваки од њих има свој дан: Осија 17. октобра, Јоил 19. октобра, Авдија 19. новембра, Наум 1. децембра, Авакум 2. децембра, Софоније 3. децембра, Агеј 16. децембра, Малахија 3. јануара, Захарија 8. фебруара, Амос 15. јуна, Михеј 14. августа, Јона 21. септембра (у словенским Црквама 22. септембра).