Нови Завет

Двадесет седам књига Новог Завета: четири Јеванђеља, Дела апостолска, четрнаест посланица Светог апостола Павла, седам саборних посланица и Откривење Светом Јовану. Први списак који наводи управо ове књиге јесте Празнична посланица Светог Атанасија из 367. године, а Трулски сабор 692. године примио је каноне ранијих сабора и Отаца који набрајају те књиге, иако се Исток дуго колебао у погледу Откривења, које Свети Кирило Јерусалимски није унео у свој списак. Оно је и данас једина књига Новог Завета из које није одређено ниједно зачало за читање на богослужењу. У цркви Нови Завет није једна књига: Јеванђеље се чита из књиге Јеванђеља која лежи на Часној трпези, а Дела и посланице из Апостола, свако зачало одређено за свој дан. Цркве грчког језика читају га у византијском тексту, који је Цариградска патријаршија штампала 1904. године, а цела Црква чита га као своју књигу, написану у Цркви и од ње тумачену.