Септуагинта (LXX)

Грчки превод јеврејских Светих списа, начињен у Александрији у последњим вековима пре Христа, о коме Аристејево писмо казује да је дело седамдесет двојице стараца, и Библија апостола: већина старозаветних навода у Новом Завету следи њега, понекад и тамо где се разликује од јеврејског текста. Он садржи књиге које Црква чита мимо јеврејског канона, као што су Премудрост, Сирах и Товит, и на свој начин броји псалме и Књиге царстава. Православна Црква чита Стари Завет у њему: Грчка Црква га употребљава као свој текст, а словенска Библија преведена је са њега. Руски Синодални превод из XIX века следио је, напротив, јеврејски текст, о чему се и данас расправља. Где Оци у њему читају пророштво о Христу, као у речима да ће Дева зачети, Црква га чита са њима.