Свето Писмо
Анагиноскомена (књиге које се читају)
Књиге грчког Старог Завета које стоје изван јеврејског канона: Товит, Јудита, Премудрост, Сирах, Варух, Посланица Јеремијина, додаци Књизи пророка Данила и Књизи о Јестири, 1, 2. и 3. књига Макавејска, Друга књига Јездрина (у Септуагинти 1. Јездрина), Молитва Манасијина и 151. псалам. Грчки назив значи „оне које се читају“ и описује праксу: читају се у цркви, наводе их Оци и штампају се у православним Библијама. Православни списак није исти као римски, јер је дужи за Другу књигу Јездрину (1. Јездрину), 3. књигу Макавејску, Молитву Манасијину и 151. псалам, а Грчка Црква је избегавала да их неким стручним изразом рангира у односу на остале књиге, иако их Руска Црква назива неканонским. Јерусалимски сабор 1672. године потврдио их је.
Извори
- The Septuagint Elpenor, грчки текст са енглеским преводом
- Synod of Jerusalem (1672), the Confession of Dositheus, Question 3 Акта и одлуке
- Quinisext Council (692), Canon 2 канон, на грчком и енглеском
- St. Athanasius, Festal Letter 39 NPNF