Зашто не „само Писмо“

Свето Писмо је књига саме Цркве: она је препознала који су списи њени, чита их на својим богослужењима пре него што их ико чита насамо и тумачи их по мисли Отаца. Зато реформаторско начело „само Писмо“ није одбачено због тога што умањује Писмо, него због тога што га одваја од тела које га је изнедрило и сачувало, чиме се у пракси сагласност Отаца замењује судом читаоца. Православље ни Предање не ставља поред Писма као други извор: Писмо је написано срце Предања, а Литургија, сабори, канони и иконе јесу иста вера у другим облицима.