Богословље и догмати
Свето Предање
Оно што је предато: вера примљена од апостола, коју Свети Дух чува живом у Цркви. Свети апостол Павле поручује Солуњанима да држе предања којима су научени, било речју, било посланицом (2 Сол. 2, 15), и Православна Црква никада није супротстављала Свето Писмо Предању: Писмо је срце Предања, у њему записано и у њему исправно читано. Око њега стоје Символ вере, саборске одредбе, списи Отаца, богослужење, иконе, канони и житија светих. Свети Василије Велики набраја ствари у које нико не сумња, а које нигде нису записане: знак крста, окретање ка истоку на молитви, речи епиклезе. Предање није исто што и обичај. Обичај може бити стар и погрешан; Предање је живот Духа у Цркви, а мерило му је саборна свест Цркве кроз време, а не сама старина.
Извори
- 2 Thessalonians 2:15 грчки Нови Завет
- St. Basil the Great, On the Holy Spirit 27 NPNF
- St. Irenaeus of Lyons, Against Heresies III.3 ANF
- St. John of Damascus, Exact Exposition of the Orthodox Faith, Prologue NPNF
- Fr. Georges Florovsky, Bible, Church, Tradition (Nordland Publishing, 1972)
Везе
- Богословље иконе
- Еклисиологија (учење о Цркви)
- Зашто не „само Писмо“
- Канонско право
- Никејско-цариградски Символ вере
- О Светом Духу (Свети Василије)
- Православље и хеленистичка философија
- Преподобни Јован Дамаскин (око 676–749)
- Свети Василије Велики (330–379)
- Свети свештеномученик Иринеј Лионски (око 130–202)
- Свето Писмо
- Староверски раскол