Духовни живот и подвиг
14 тема
КључнаДуховни живот и подвигИсусова молитва„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога.“ Средишња молитва исихастичког предања, која се изговара изнова и изнова, док не почне сама да се изговара, и броји на бројаници. Користе се и краћи облици: „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ Оци описују и телесни начин, речи спојене са дисањем и ум спуштен у срце, и никада га не описују без упозорења да се не сме упражњавати самостално. Упражњаван без духовног оца, води у прелест, самообману коју човек погрешно сматра благодаћу. Самим речима није потребна ни дозвола ни техника.КључнаДуховни живот и подвигИсихазамПредање тиховања, исихије, у коме монах чува ум од сваке помисли, спушта га у срце и тамо се непрестано моли, пре свега Исусовом молитвом. Корени су му у пустињи и код Преподобног Јована Лествичника, који је написао да се исихаста труди да оно што је бестелесно затвори у дом тела. Позни византијски писци, међу њима Преподобни Григорије Синаит, учили су и телесном подвигу који га прати: седење на ниском седишту, погнута глава, дисање успорено уз речи молитве. Називали су га помагалом, а никада самом суштином ствари. Када је Варлаам Калабријски исмевао монахе као људе којима је душа у пупку и порицао да светлост коју су видели може бити Божја, Свети Григорије Палама одговорио му је у Тријадама, а цариградски сабори између 1341. и 1351. године стали су на његову страну: Таворска светлост је нестворена слава Божја, и они који су се очистили могу да је виде. Предање је са ученицима Преподобног Григорија Синаита отишло на север и поново оживело у XVIII веку преко Преподобног Пајсија Величковског и, после њега, Оптине.КључнаДуховни живот и подвигПокајање (метаноја)Метаноја значи промену ума, а та промена је преокрет целога човека, а не осећај жаљења. То је прва реч проповеди Претече и прва реч Христове проповеди, и Оци га не сматрају једним чином, него редовним стањем хришћанског живота: Преподобни Исак Сирин каже да оно приличи свима у сваком часу. Православље учи да докле год има даха нема греха који би био изван домашаја покајања, и да је очајање у опроштај теже од самог греха због кога се очајава. Покајање је исцелитељско, а не казнено: Света Тајна исповести лечи, а канони које исповедник даје (епитимије) лек су, а не казна.ВажнаДуховни живот и подвигДуховно очинство (геронда/старац)Духовно вођење душе које пружа старац, на грчком γέρων, а на руском старец, старо је колико и пустиња, у којој је млади монах долазио к авви и говорио: кажи ми реч. Ученик открива своје помисли, чак и оне којих се стиди, и слуша; старац се моли за њега и даје му реч која му је потребна, а не ону коју жели. Старцем не чини служба, него дар, расуђивање, а неки су га добили у већој мери: за Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Пајсија Светогорца памти се да су одговарали на питања пре него што би им била постављена. Старац не мора бити свештеник, јер су многи били прости монаси, мада разрешење на исповести припада свештенику. Предање се вратило у Русију преко ученика Преподобног Пајсија Величковског и достигло врхунац у Оптини, где је Преподобни Амвросије примао посетиоце из целе Русије и где је Достојевски нашао много од свог старца Зосиме.ВажнаДуховни живот и подвигПостПравославни хришћани посте отприлике половину дана у години: сваке среде и сваког петка, због издаје и Распећа, и у четири поста, Велики пост са Страсном седмицом, Божићни пост, Петровски пост и Госпојински пост, уз неколико појединачних дана, као што су Усековање главе Јована Крститеља и Воздвижење Часног Крста. Типик прописује правило по степенима: најпре се оставља месо, затим млечни производи и јаја, па риба, а у најстроже дане и вино и уље. Пост није дијета. Свети Василије Велики писао је да је истински пост удаљавање од зла: обуздавање језика, уздржавање од гнева, одвајање од пожуда, клевете, лажи и кривоклетства. Никада се не држи сам, него уз молитву и милостињу, и прилагођава се ономе ко пости: болеснима, старима, деци и трудницама даје се олакшање по икономији, а мера се одређује с духовним оцем. Неке седмице су без поста, пре свега Светла седмица, јер празник није време за пост.ВажнаДуховни живот и подвигПрелест (духовна обмана)Прелест, на грчком πλάνη, а на руском прелесть: стање душе која је своју уобразиљу, или демонски наговор, погрешно сматрала благодаћу Божјом. Оци је сматрају особеном опасношћу духовног живота и држе је опаснијом од отвореног греха, јер прелашћени верују да напредују. Њени знаци су склоност ка виђењима, увереност у сопствени напредак, презир према другима и неспремност да се прими исправка. Лекови су јој свуда у предању исти: послушност духовном оцу, одбијање да се прими ма какво виђење или осећај, и самопрекоревање. Зато се телесни начин Исусове молитве никада не предаје засебно и зато се почетнику каже да пази на речи и ни на шта друго.ВажнаДуховни живот и подвигУм (нус) и срцеУм (νοῦς) је око душе, моћ којом човек непосредно познаје Бога, и није исто што и разум. Православни подвижнички списи описују га као помраченог страстима и расејаног по стварима, тако да је дело духовног живота да се он сабере и спусти у срце, које у овом предању значи средиште целога човека, а не седиште осећања. Ум у срцу, пажљив и нерасејан, Оци називају молитвом срца. Та разлика је важна јер управо она одваја православно созерцање од напорног размишљања о Богу.ВажнаДуховни живот и подвигОсам страсти (помисли)Осам главних помисли преко којих се душа напада, како их је Евагрије Понтијски изложио из искуства египатске пустиње: стомакоугађање, блуд, среброљубље, туга, гнев, акедија, то јест подневни замор због кога келија постаје неподношљива, сујета и гордост. Преподобни Јован Касијан пренео је тај списак на Запад, где је касније сажет у седам смртних грехова, али га је Исток сачувао као мапу битке, а не као списак преступа. Оци су пратили како помисао постаје страст, што Преподобни Јован Лествичник описује по ступњевима: прилог, разговор с њим, пристанак, поробљење, борба и, најзад, сама страст, навика урезана у душу. Свака има свој лек, пост против стомакоугађања, милостињу против среброљубља, смирење против гордости, а циљ је бестрашће: не одсуство осећања, него слобода од тога да човеком влада оно што осећа.ВажнаДуховни живот и подвигСвете моштиТела светих поштују се јер благодат не напушта оно што је осветила: тело није љуштура коју душа одбацује, него део личности, предодређен за васкрсење. Већ Свето Писмо говори о мртвацу који је оживео дотакавши се костију Јелисејевих и о убрусима донетим од Светог апостола Павла. Православни престо освећује се моштима положеним у њега, а антиминс на свакој Часној трпези садржи их, тако да се Литургија и данас служи над мученицима, као у катакомбама. Поштовање које им се указује јесте поклоњење (προσκύνησις), част, а никада служење (λατρεία) које припада једино Богу, и та част прелази на Онога Који их је прославио.ВажнаДуховни живот и подвигТрезвоумље (непсис)Духовна будност: подвиг чувања ума и срца од грешних помисли (λογισμοί). Налази се у средишту православног подвижничког богословља. Ум (νοῦς, духовни интелект) треба чувати од расејаности и усмеравати ка Богу. По речима Преподобног Никифора Усамљеника, пажња је призивање душе самој себи.Духовни живот и подвигБројаница (комбоскини/чотки)Врпца са чворовима (обично 33, 50, 100 или 300 чворова) којом се броји понављање Исусове молитве или других кратких молитава. Плете се од сложених чворова у које су уплетени мали крстови. Монаси и мирјани служе се њоме у свакодневном молитвеном правилу. Православни пандан римокатоличкој бројаници (розаријуму), али историјски старија од ње.Духовни живот и подвигМилостиња и милосрђеЈедан од три стуба духовног живота, уз молитву и пост. Давати сиромасима значи давати самом Христу (Мт. 25, 40). Православље наглашава да милостиња није пуко добротворство, него духовни подвиг који чисти душу од везаности за материјалне ствари. „…милостиња од смрти избавља, и она очишћује од сваког гријеха“ (Тов. 12, 9).Духовни живот и подвигПентос (дар суза)Умиљење, плач због греха и радосна туга: средишњи подвиг православног духовног живота. Није потиштеност, него покајање испуњено благодаћу, које води ка духовној утехи. „Дар суза“ (χάρισμα τῶν δακρύων) сматра се знаком духовног напретка. „Блажени који плачу, јер ће се утјешити“ (Мт. 5, 4).Духовни живот и подвигХодочашће (проскинима)Путовање на света места ради молитве, поклоњења и духовне обнове. Главна православна поклоничка места: Јерусалим и Света земља, Света Гора, Синајска гора, Тинос (икона Мегалохари), Патмос (пећина Откривења), Кијево-печерска лавра, Сергијев Посад и бројне месне светиње. Ходочашће је и телесно и духовно: спољашње путовање које одражава унутрашњи пут ка Богу.