Духовно очинство (геронда/старац)

Духовно вођење душе које пружа старац, на грчком γέρων, а на руском старец, старо је колико и пустиња, у којој је млади монах долазио к авви и говорио: кажи ми реч. Ученик открива своје помисли, чак и оне којих се стиди, и слуша; старац се моли за њега и даје му реч која му је потребна, а не ону коју жели. Старцем не чини служба, него дар, расуђивање, а неки су га добили у већој мери: за Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Пајсија Светогорца памти се да су одговарали на питања пре него што би им била постављена. Старац не мора бити свештеник, јер су многи били прости монаси, мада разрешење на исповести припада свештенику. Предање се вратило у Русију преко ученика Преподобног Пајсија Величковског и достигло врхунац у Оптини, где је Преподобни Амвросије примао посетиоце из целе Русије и где је Достојевски нашао много од свог старца Зосиме.