Духовни живот и подвиг
Покајање (метаноја)
Метаноја значи промену ума, а та промена је преокрет целога човека, а не осећај жаљења. То је прва реч проповеди Претече и прва реч Христове проповеди, и Оци га не сматрају једним чином, него редовним стањем хришћанског живота: Преподобни Исак Сирин каже да оно приличи свима у сваком часу. Православље учи да докле год има даха нема греха који би био изван домашаја покајања, и да је очајање у опроштај теже од самог греха због кога се очајава. Покајање је исцелитељско, а не казнено: Света Тајна исповести лечи, а канони које исповедник даје (епитимије) лек су, а не казна.
Извори
- Matthew 4:17 | Mark 1:15 грчки Нови Завет
- St. Isaac the Syrian, Ascetical Homilies archive.org, Wensinck 1923
- St. John Climacus, The Ladder of Divine Ascent, Step 5 archive.org, за позајмљивање
- The Great Canon of St. Andrew of Crete
Везе
- Блажена Ксенија Петроградска
- Ваздушна митарства
- Велики канон Светог Андреја Критског
- Велики пост
- Јермин Пастир
- Пентос (дар суза)
- Преподобна Марија Египћанка
- Преподобни Исак Сирин
- Преподобни Јефрем Сирин
- Преподобни Јован Лествичник
- Преподобни Мојсеј Мурин
- Преподобни Силуан Атонски (1866–1938)
- Света великомученица Варвара
- Света Тајна Исповести (покајање)
- Свети Амвросије Медиолански
- Свети Андреј Критски
- Свети Јован Претеча и Крститељ
- Свети мученик Бонифатије и преподобна Аглаида
- Свети мученик Јаков Персијанац († 421)
- Свети равноапостолни Владимир, велики кнез кијевски