Покајање (метаноја)

Метаноја значи промену ума, а та промена је преокрет целога човека, а не осећај жаљења. То је прва реч проповеди Претече и прва реч Христове проповеди, и Оци га не сматрају једним чином, него редовним стањем хришћанског живота: Преподобни Исак Сирин каже да оно приличи свима у сваком часу. Православље учи да докле год има даха нема греха који би био изван домашаја покајања, и да је очајање у опроштај теже од самог греха због кога се очајава. Покајање је исцелитељско, а не казнено: Света Тајна исповести лечи, а канони које исповедник даје (епитимије) лек су, а не казна.