Преподобни Силуан Атонски (1866–1938)

Симеон Антонов, снажан млади сељак из Тамбовске губерније, који је 1892. године дошао у руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори и остао у њему четрдесет шест година, највећим делом као економ воденице и радионица. После месеци борбе толико мрачне да је мислио да је остављен, угледао је Христа у цркви, а касније је чуо реч која је постала сво његово учење: „Држи ум свој у аду и не очајавај“. Оно што је записао у свескама пронађеним после његове смрти једноставно је и веома тешко: љубав према непријатељима мерило је да ли човек уопште познаје Бога, а посао монаха је да се моли за сав свет, за свега Адама, као за самога себе. Објавио их је његов ученик, Свети Софроније. Упокојио се 1938. године, а Васељенска патријаршија прославила га је 1987. године. Спомен: 24. септембар.