Преподобни Серафим Саровски (1754–1833)

Трговачки син из Курска, који је у двадесет четвртој години ступио у Саровски манастир и већи део наредних педесет година провео сам: у колиби у шуми, на камену на коме се, по сопственом казивању, молио хиљаду ноћи, и у затвореној келији. Разбојницима који су га претукли готово на смрт опростио је и тражио да не буду кажњени. Од 1825. године отворио је врата, и мноштво је долазило човеку који је свакога, у које год доба године, поздрављао речима: радости моја, Христос васкрсе. Његов разговор са спахијом Мотовиловим најјаснији је исказ руске духовности о томе чему служи хришћански живот: стицању Духа Светога, кога је Мотовилов видео како сија са његовог лица, усред снега. Стекни дух мирни, говорио је, и хиљаде ће се око тебе спасти. Прослављен 1903. године. Спомен: 2. јануар.