Преподобни Симеон Нови Богослов (949–1022)

Трећи од тројице које Црква назива Богословом, и онај чије је богословље готово у потпуности казивање о ономе што је видео. Као млади дворанин у Цариграду учио је код монаха Симеона Богобојажљивог, још као мирјанин видео нестворену светлост, замонашио се у Студитском манастиру, а затим двадесет пет година био игуман манастира Светог Маманта. Учио је да онај ко није свесно примио Духа Светога још није постао хришћанин у пуном смислу и да гледање Бога није само за свете из давнине, него за свакога и данас; црквене власти су у томе чуле изазов, и 1009. године прогнан је на другу обалу Босфора. Његове Химне божанске љубави спадају у велику мистичку поезију Цркве. Упокојио се 1022. године. Спомен: 12. март.