Изреке пустињских отаца

Збирка онога што су монаси Египта заиста говорили, записана после њихове смрти од људи који су то чули од оних који су то чули. Ништа у њој није систематично. Брат иште реч, а старац му даје једну реченицу, и та реченица обично говори о томе да никога не треба осуђивати, или о остајању у келији, или о томе шта да чиниш кад си опет пао. Сачувана је у два велика распореда, једном азбучном, по оцу који је говорио, и другом по темама, и она је сирова грађа готово целокупне потоње православне подвижничке књижевности. Прочитана од почетка до краја, она је и веома духовита, и то није случајно.