Преподобни Антоније Велики (око 251–356)

Отац монаха. Млади египатски земљопоседник који је у цркви чуо како се чита Јеванђеље, „иди продај све што имаш и подај сиромасима“ (Мт. 19, 21), и управо је то учинио, око 270. године. Живео је најпре близу свог села, затим у једној гробници, па двадесет година затворен у напуштеној тврђави на Нилу, и изашао из ње, по казивању оних који су били ту, ни исцрпљен ни подивљао, него целовит. Отишао је даље, у унутрашњу пустињу близу Црвеног мора, где и данас стоји манастир који носи његово име. Његово Житије, које је написао Свети Атанасије, који га је познавао, у року од једног поколења проширило се по читавом царству и учинило монаштво начином живота за хиљаде људи. Изреке пустињских отаца чувају га једноставним и човечним: видео је замке непријатеља раширене по целој земљи, упитао ко може да прође кроз њих и чуо: смиреноумље. Спомен: 17. јануар.