Пустињски оци и матере

Мушкарци и жене који су од краја III века одлазили у пустиње Египта, Палестине и Сирије да живе само за Бога и који су, како је написао Свети Атанасије Велики, пустињу претворили у град. Преподобни Антоније Велики отишао је најдаље и остао најдуже, а житије које је о њему Атанасије написао око 360. године пронело је тај идеал по целом хришћанском свету. Око њих су израсла три начина живота које Црква и данас чува: пустињак сам, као Антоније; мала заједница око старца, као у Скитској пустињи под Преподобним Макаријем Египатским; и заједница под правилом, какву је Преподобни Пахомије основао у Тиваиди. Поред Отаца било је и Матера, међу њима Синклитикија, Сара и Теодора. Оно што су учили предавано је у изрекама, кратким и оштрим, које су у V веку сабране у Изреке пустињских отаца (Апофтегмата); Паладије је записао оно што је међу њима видео, а Преподобни Јован Касијан пренео је њихово учење на Запад. Готово свака каснија реч православне духовности, о страстима, о трезвоумљу, о смирењу, полази од њихове.