Преподобни Арсеније Велики

Римљанин сенаторског сталежа, по предању васпитач синова цара Теодосија, који је око 394. године тајно напустио двор и отишао монасима у Скит. „Изреке пустињских отаца“ чувају глас који је чуо: Арсеније, бежи од људи и спашћеш се; и опет: бежи, ћути, тихуј, јер то су корени безгрешности. У пустињи је проживео педесет пет година, толико ћутљив да су посетиоци одлазили а да од њега нису чули ни реч, а памти се по сузама које је целог живота проливао над својим рукоделијем. Упокојио се око 449. године код Мемфиса, рекавши да је страх који осећа у тај час носио у себи од дана када је постао монах. Спомен: 8. мај.