Свети Атанасије Велики (око 296–373)

Патријарх александријски четрдесет пет година, од којих је седамнаест провео у пет изгнанстава под четворицом царева, и човек који је више од икога другог одржао Цркву уз Никеју када је царство одлучило другачије. Као млади ђакон био је на Сабору; као епископ одбио је да поново прими Арија, и због тога је био свргнут, прогнан у Трир, скриван код монаха у египатској пустињи и враћен на катедру, и тако изнова и изнова. Његово дело О оваплоћењу Логоса, написано док је још био млад, даје разлог због кога је цела та борба била важна: Бог је постао човек да би човек постао бог. Спаситељ који би био створење не би нам могао дати оно што ни сам није имао. Његово Житије Светог Антонија проширило је монаштво по целом царству, а његова тридесет девета Пасхална посланица први је списак књига Новог Завета који се поклапа са оним који је данас у употреби. Израз „Athanasius contra mundum“ (Атанасије против света) био је замишљен као похвала. Спомен: 18. јануар.