Аријанство

Учење Арија, презвитера из Александрије, да је Син Божји прво и највеће од створења, кроз Кога је Бог створио свет, али ипак створење: било је када Га није било. Он га је преточио у народне песме, које су певали морнари и млинари. Први васељенски сабор осудио га је 325. године и унео у Символ вере реч омоусиос, једносуштан, а пола века после тога изгледало је као да је Никеја изгубила: цареви су били наклоњени аријанској и полуаријанској струји, Свети Атанасије Велики био је прогнан пет пута, а после сабора 359. године блажени Јероним написао је да је цео свет застењао и зачудио се што је постао аријански. Готе је покрстио један аријански мисионар, па су краљевства која су на Западу наследила Рим била у почетку аријанска. Други васељенски сабор 381. године учинио му је крај унутар Царства.