Апофатичко богословље

Говорење о Богу казивањем онога што Он није, јер је све што људски ум може да обухвати мање од Бога. Мојсије је ушао у густи мрак у коме је био Бог, и Свети Григорије Ниски тај мрак тумачи као место где престаје знање и почиње сусрет. „Мистичко богословље“ Ареопагита узлази порицањима, све док не порекне и сама порицања. То није агностицизам нити ћутање ради ћутања: оно чува ум да од сопствених појмова не начини идол, и оно је пут ка сједињењу, а не зид. Литургија се тако и моли: „јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан“. Позитивно, катафатичко богословље тиме се не укида – Бог је заиста благ и заиста Отац – али се увек изговара са свешћу да је стварност већа од речи.