Усија (суштина, природа)

Суштина: оно што нешто јесте, а у Богу оно што је заједничко Оцу, Сину и Духу, тако да је свако од Њих потпуно Бог, а ипак нема три бога. Евномије је тврдио да се божанска суштина може спознати и именовати – да Бог просто јесте нерођеност – и да, према томе, рођени Син не може бити Бог. Свети Василије Велики и Свети Григорије Ниски одговорили су да ми не знамо суштину чак ни мрава, а камоли Бога, и да свако име које дајемо Богу именује нешто о Њему, а никада оно што Он јесте. То одбијање јесте корен апофатичког предања и разликовања између непознатљиве суштине и енергија у којима Бог даје Себе. У језику сабора о Христу, усија и природа значе исто: Он их има две, божанску и људску.