Богословље и догмати
Ипостас (лице)
Лице: једно од три Лица Свете Тројице, или једно Лице оваплоћеног Сина. Све до IV века ова реч била је готово синоним речи усија, суштина, и саме никејске анатеме употребљавају их заједно, због чега је Исток сумњао да Запад од Тројице прави једно лице, а Запад да Исток од Њих прави три бога. Кападокијски Оци утврдили су разлику коју Црква чува: усија је оно што је заједничко, а ипостас оно што је посебно, као што је човештво заједничко Петру и Павлу, а сваки од њих је неко. Отац, Син и Дух су једна усија и три ипостаси, а разликују се само по пореклу. Халкидонски сабор је потом ту реч применио на Христа: једна ипостас у две природе. Велики део савременог православног промишљања о томе шта је личност полази одавде.
Извори
- St. Basil the Great, Letter 38 (perhaps by St. Gregory of Nyssa) NPNF
- St. Gregory of Nyssa, On Not Three Gods NPNF
- St. Gregory the Theologian, Oration 31 Богословске беседе
- Fourth Ecumenical Council (451 AD), the Definition of Faith