Светитељи и Свети Оци
Свети Григорије Богослов (329–390)
Архиепископ цариградски, један од Света Три Јерарха и један од само тројице светитеља које Црква назива Богословом, уз Светог Јована Јеванђелиста и Светог Симеона Новог Богослова. Године 380, проповедајући у малој капели у граду чије су све цркве држали аријанци, одржао је пет Богословских беседа, које су утврдиле како Црква говори о Светој Тројици: један Бог, јер је један Отац; Син је рођен, Дух исходи; три Лица у једној природи. Онима који су Христу уместо људског ума давали божански одговорио је начелом на коме почива сва потоња христологија: што није примљено, није ни исцељено. Неко време је председавао Другим васељенским сабором, а онда се радије одрекао своје катедре него да буде узрок раздора, вратио се кући у Назијанз и писао песме. Спомен: 25. јануар.
Извори
- St. Gregory the Theologian, Orations 27-31 (the Theological Orations) Богословске беседе
- St. Gregory the Theologian, Letter 101 (to Cledonius) NPNF
- St. Gregory the Theologian, Oration 42 (Farewell Oration) NPNF
- Second Ecumenical Council (381 AD) Акта, NPNF
Везе
- Апофатичко богословље
- Богојављење (Крштење Господње): 6. јануар
- Васељенска Цариградска Патријаршија
- Други васељенски сабор (Цариград, 381)
- Ипостас (лице)
- Монархија Оца
- Монотелитство
- Никејско-цариградски Символ вере
- О Светом Духу (Свети Василије)
- Оваплоћење
- Педесетница (празник Свете Тројице)
- Перихореза (узајамно прожимање)
- Пневматологија (Свети Дух)
- Рождество Христово (Божић)
- Света првомученица и равноапостолна Текла
- Света Тројица
- Свети Амфилохије Иконијски (око 340–394)
- Свети Атанасије Велики (око 296–373)
- Свети Василије Велики (330–379)
- Свети Јован Златоусти (око 349–407)
- Сотериологија (спасење)
- Христологија
- Шести васељенски сабор (Цариград, 680–681)