Рождество Христово (Божић)

Рођење Христово, које се празнује 25. децембра, а по старом календару — 7. јануара по новом. Исток га је до краја IV века празновао заједно са Богојављењем; Свети Јован Златоусти је 386. године у Антиохији проповедао о засебном празнику као о празнику који је недавно стигао. Припрема за њега је четрдесетодневни пост од 15. новембра, а на Бадњи дан, који се строго пости, читају се Царски часови и служи се Литургија Светог Василија Великог са вечерњем. Његов кондак, дело Преподобног Романа Слаткопојца, казује шта је празник: „Дјева данас Надсуштаственог рађа, и земља пећину Неприступноме приноси.“ Икона обухвата сву тајну. Младенац лежи у јаслама налик на гроб, повијен као мртвац; во и магарац из Исаијиног пророштва познају јасле свога Господара; Богородица почива поред Њега; а у углу седи узнемирени Свети Јосиф, док га један старац наводи на сумњу.