Пост

Православни хришћани посте отприлике половину дана у години: сваке среде и сваког петка, због издаје и Распећа, и у четири поста, Велики пост са Страсном седмицом, Божићни пост, Петровски пост и Госпојински пост, уз неколико појединачних дана, као што су Усековање главе Јована Крститеља и Воздвижење Часног Крста. Типик прописује правило по степенима: најпре се оставља месо, затим млечни производи и јаја, па риба, а у најстроже дане и вино и уље. Пост није дијета. Свети Василије Велики писао је да је истински пост удаљавање од зла: обуздавање језика, уздржавање од гнева, одвајање од пожуда, клевете, лажи и кривоклетства. Никада се не држи сам, него уз молитву и милостињу, и прилагођава се ономе ко пости: болеснима, старима, деци и трудницама даје се олакшање по икономији, а мера се одређује с духовним оцем. Неке седмице су без поста, пре свега Светла седмица, јер празник није време за пост.