Страсна седмица

Последња седмица пред Васкрс, која се служи дан по дан, редом Страдања. Прве три вечери поје се служба Женика, „Ево Женик долази у поноћи“, а на Велику среду многе парохије служе јелеосвећење за све. Велики четвртак празнује Тајну вечеру Литургијом Светог Василија Великог, а те вечери читају се Дванаест јеванђеља о Страдању, и у грчкој пракси после петог износи се Распеће. На Велики петак, када уопште нема Литургије, читају се Царски часови, а на вечерњу тело Христово се скида с Крста и полаже у гроб у Плаштаници; на јутрењу те ноћи око ње се поју Похвале (статије) и она се носи у литији. Јутро Велике суботе доноси Литургију Светог Василија Великог са петнаест паримија из Старог Завета, док се одежде не промене из тамних у беле и хор не запева „Васкрсни, Боже, суди земљи“ (Пс. 81, 8). Тог дана, у тишини, пре васкршње поноћи, празнује се Силазак у ад.