Црквени календар и празници
Васкрс (Пасха)
Васкрсење Христово, празник над празницима, дан који понавља свака недеља у години. У Никеји су Оци затражили да га цела Црква празнује у исту недељу, израчунату независно од јеврејског календара; Православна Црква и данас ту недељу одређује по јулијанском календару и старим александријским таблицама, због чега Васкрс обично пада касније него на Западу, а понекад истог дана. У тами пред поноћ светлост се износи из олтара и преноси са свеће на свећу, народ излази у литију, и изван храма први пут се поје тропар. Четрдесет дана поздрав гласи „Христос васкрсе!“, а одговор „Ваистину васкрсе!“, и тропар на почетку сваког богослужења заузима место молитве „Царе небески“. Седмица која следи празнује се као један дан, са отвореним царским дверима, а Васкрсно слово Светог Јована Златоустог, које се чита те ноћи, позива све на празник, и оне који су постили и оне који нису.
Текст
Васкршњи тропар
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши.
Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν, θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος.
Поје се најпре изван храма у поноћ, затим изнова и изнова током ноћи и на сваком богослужењу четрдесет дана, до Оданија Васкрса.
Извори
Везе
- Вазнесење Господње (Спасовдан)
- Велики пост
- Крст и Распеће
- Опште васкрсење
- Православна Црква Финске
- Први васељенски сабор (Никеја, 325)
- Преподобни Јован Дамаскин (око 676–749)
- Света мироносица равноапостолна Марија Магдалина
- Свети апостол Тома
- Свети Јован Златоусти (око 349–407)
- Свети свештеномученик Григорије V, патријарх цариградски
- Силазак у ад
- Сотериологија (спасење)
- Страсна седмица
- Цветни триод