Вазнесење Господње (Спасовдан)

Четрдесет дана по Васкрсу, у четвртак, Христос је извео ученике на Маслинску гору, благословио их и узнео се с телом, док Га облак није узео испред очију њихових, а два човека у белим хаљинама рекоше им да ће исто тако поново доћи. Празнику дан раније претходи Оданије Васкрса. Црква у њему види људску природу, нашу сопствену природу, узету у живот Божији и посађену с десне стране Оца, и не схвата га као одлазак; његов кондак пева: „вазнео си се у слави, Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас.“ На икони Богородица стоји у средини, испод Њега, међу апостолима и анђелима, јер је она слика Цркве коју Он оставља на земљи. Десет дана касније Он шаље Духа.