Христологија

Ко је Христос, онако како су то сабори одредили током четири стотине година: једно Лице, вечни Син, у две потпуне природе, божанској и људској, сједињеним несливено, непроменљиво, нераздељиво и неразлучно. Свака одредба те реченице одговор је некоме. Несторије је Христа поделио на Бога и човека са Њим спојеног, а Ефески сабор је 431. године одговорио да је Онај Кога је Дева родила Бог, па је она Богородица. Евтихије је допустио да се човештво раствори у божанству, а Халкидонски сабор је 451. године одговорио са четири прилога. Монотелити су Христу приписивали једну вољу, а Шести васељенски сабор је 681. године, следећи Преподобног Максима Исповедника, одговорио да свака природа има своју вољу и своје дејство, и да се људска воља слободно покорава божанској. Пошто је Лице једно, оно што припада једној или другој природи може се рећи о Њему: Бог је распет, и човеку се одаје поклоњење. Древноисточне цркве које нису примиле Халкидон и даље су одвојене, а дијалог с њима није довео до поновног јединства.