Богословље и догмати
Несторијанство
Учење осуђено на Ефеском сабору 431. године у лицу Несторија, архиепископа цариградског, који Деву није хтео да назива Богородицом, него само Христородицом. Свети Кирило Александријски видео је у њему Христа подељеног на два субјекта, на човека и на Логоса Који је у њему обитавао, и истрајавао је на томе да је Онај Који се родио од Деве, Који је страдао и умро, Сам Логос Божји у телу. Несторије је збачен и умро је у изгнанству. Да ли је он заступао учење које носи његово име, о томе се и данас расправља, а Асирска црква Истока, која га поштује, никада није учествовала у том сабору. Православна Црква држи се саборске пресуде, и сваки пут када Деву назове Богородицом, исповеда оно што је Ефес бранио: једног Христа, Бога Који је постао човек, а не човека у коме је Бог дошао да обитава.
Извори
- Council of Ephesus (431) Акта, NPNF
- St. Cyril of Alexandria, Twelve Anathemas документи Ефеског сабора
- Third Ecumenical Council (431 AD), on the Theotokos Акта, NPNF