Трећи васељенски сабор (Ефес, 431)

Сабор из 431. године, сазван да реши да ли је Онај Који је рођен од Деве Бог. Несторије Цариградски радије ју је називао Христородицом (Χριστοτόκος), мајком Христовом, а Свети Кирило Александријски одговорио је да ускратити јој назив Богородица (Θεοτόκος) значи поделити њеног Сина на двојицу. Кирило је отворио сабор пре него што су стигли епископи из Антиохије и осудио Несторија; Антиохијци су по доласку одржали супротни сабор и осудили Кирила; цар је ухапсио обојицу. Била је потребна Формула сједињења из 433. године да би се две стране сложиле у једном исповедању једнога Христа. Народ Ефеса дочекао је пресуду с бакљама на улицама. Седми канон сабора забрањује сваки други символ вере осим никејског, а осми је потврдио независност Кипарске Цркве.