Паламитски сабори (1341–1351)

Низ сабора у Цариграду, пре свега 1341, 1347. и 1351. године, који су исихастички спор решили у корист Светог Григорија Паламе, против Варлаама Калабријског и његових наследника. Сабор 1351. године, у Влахерни, издао је Саборски томос који излаже учење: у Богу постоји стварна разлика између непознатљиве суштине и нестворених енергија, и једно и друго истински је Бог, а светлост коју су исихасти видели јесте та нестворена енергија, а не створени знак. Још један сабор, 1368. године, прибројао је Паламу светима. Православни писци обично сматрају да ови сабори имају васељенски ауторитет, али без утврђеног редног броја.