Исихастички спор (XIV век)

Спор од 1330-их до 1350-их година око молитве светогорских монаха и светлости за коју су говорили да је виде. Варлаам Калабријски, учени Грк из Италије, исмевао је њихов телесни начин молитве и тврдио да ниједно створено око не може да види Бога, те да та светлост мора бити нешто створено. Свети Григорије Палама одговорио је у Тријадама разликовањем које су Оци подразумевали, а које је он изрекао изричито: Бог је непознатљив у Својој суштини, а истински познат у Својим нествореним енергијама, и Таворска светлост била је слава самога Бога. Монаси Свете Горе потписали су у његову одбрану Светогорски томос. Сабор 1341. године осудио је Варлаама, који је отишао у Италију и постао латински епископ; спор се затим уплео у грађански рат, и Палама је годинама био у тамници пре него што су га сабори 1347. и 1351. године оправдали и осудили Акиндина и Григору. Одлуке су унете у Синодик Православља, а Црква прославља Светог Григорија у другу недељу Великог поста.